Српски сион

„СРПСКИ СИОН".

В р . 13.

у своју домовину и сахранила га у дркви сазиданој у сиомен тога мученика. Међутнм син њезин Јован умре на дан освећења новосазиданог храма. Мати је била поражена и горко је плакала. Оилакујући смрт синовљеву она је била утешена виђењем у сну, у ком јој се св. Уар јавио заједно са Јованом, који је био украшен венцем вечнога блаженства, — и рекао јој, да се је син њезин удостојио такове части ради њезиннх заслуга заго, што је она сахранила тело св. мученика. (Мин. 19. окт.) Како је важно и корисно спомињање умрлих и молитве за њих, ноказује следеће казивање св. Јована Дамаскина. Један св. подвижник имао је ученика, који је живио безбрижно и у том безбрижном стању и умро. Виђењем у сну старац је видео мучен а свога ученика у нламеном огњу. Тада се преводобни обратио са нлачном молитвом Богу за свога ученика и Госиод му је показао младића у нламену само до груди. Пређашњим молитвеним трудима старац је додао нове и Господ је напослетку показао му младића избављена од пламена. 8 ) То су дела милости телесне. У хришћанској цркви сва су се она. свагда исцуњавала, особито у првим вековима хришћанства. „Има у нас нека врста, благајнице, — ниин; Тертулијан, — свако месечно или када зажели доноси у њу колико може и колико хоће. Ови прилози употребљавају се на ирехрану и сахрану бедних; на издржавање деце, која су лишена рндитеља; на старце, који већ из куће не излазе и радити не могу; на олакшање судбине невољника, који су претрпели бродолом н на оне, који су за веру нослати на острва, заточени у рудокопе и тамнице. . . Сачињавајући мођу собом једно срце и једну душу, можемо ли се одрећи заједнице иметка?" 3 ) Тешко је, вели се, остати без саучешћа, када видиш велики број сиромашних, који немају ни најнужнијега; када знадеш, да има много нородица, које не смеју да открију своје бедно стање, да родитељи у таковим породицама, окружени множином доце, нису у стању дати друго што, осим хлеба суза.ма својим натоиљеног. Многи од нас туђе се од ових невољника, неће да их зна.ју, неће да им помогну. Вероватно — не би они тако поступали, када би рођеним очима видели све те беде; када би 2 ) Св. Јов. Дам. Сдов. о ирем. у вери. ') Тертулијан: Аиологија гл. 30.

залазили у болнице, где се налазе живи трунови, који на лицу своме носе иечат смрти; када би залазили у тамнице, где су невољници онтерећени оковима; када би бивали на тпм местима плача и туге, где царује љутита бол и очајање. А ти невољници су — наша браћа, сличнп нама људн, а често и такови, који су бољи од нас и достојнији иред очима Божјим. Чије је срце тако неосетљиво, тако грубо, да га не гану невоље њпхове? „Ми смо дужни отворити утробу мнлосрђа свима беднима и ма због каковог узрока сградајућима, —- пише св. Григорије Богослов, — дужни смо као људи давати људима данак доброчпнства била ма какова нужда, која нх нрнморава тражити номоћи; или удово стање, или сиротиња, или изгнање из отаџбине, или суровост госиодара, или наглост управљајућих, нли нечовечност нобирача пореза, или убилачка рука разбојника, или ирождрљивост крадљиваца или нленидба имања или бродолом Јер сви они имају једнако нраво на сажаљење, и они гледе на руке наше, 1 -'ао ми на руке Божје, када што молимо/' 4 ) Осим седам дела милости телесне, нравославна црква казује још о седам дела милости цуховне. Ово су та дела: 1. уклонити грешника од греха;_2. незналицу научити истини и добру; 3. ближњему, који се налази у онасности, дати добар савет; 4 молити се Богу за ближњега; 5. ожалошћеног утешити; 6. не вратиги злим зло; 7. од с.рца ираш гати увреде. Прво је дело мплости духовне — уклониши грешника од греха. Како је велика несрећа за човека, када он греши, тако је велика врлина за онога, који се стара не само себе сачувати од греха, него и друге удалити од њих. Св. аиостол Јаков учи: БраЛо, ако ко од вас зађе с пута истине и обрати га ко, пека зна, да Ие онај, који обрати грешника с кривога иуша његовог, сиасши душу од смрши и покршии мношшво греха. (Јак. У. 19—20.) Онај, који ревнује у извршењу овога дела милосрђа, дужан је старати се, да отклони од греха расипника, блудника, пијаницу и другог каковог грешника, и навести га на покајање. Тако исто је потребно старати се за обраћење к истини јеретика и расколника, особито у оним пределпма, где их је много. Но при вршењу те дужности треба иазити, да не би из неискуства довели грешника 4 ) Св. Григ. Бог: Дела у руек. ирев. део 2. стр 6.