Српски сион

Вр. 13

до очајања или до прекомерног уздања једино у ашлосрђе Божје, — и једно и друго донеће грешнику више штете него-ли користи. Предање је сачувало поучан догађај из живота св. Јована Богослова. Један младић, који је давао боље наде св. Јовану, био је новерен од њега једноме епископу, да га учи и руководи. Проводећи у почетку иобожан живот, младић је носле залутао са пута врлике. Пао је у многе пороке, почео ироводити развратан живот и ностао чак разбојничким вођом. Са жалошћу је чуо св. Јован од епиекопа тужни извештај о младићу. — „Младић је умро" — рекао је он Апостолу. Не гледећи на своју старост, он је одмах сео на коња и са пратиоцем појахао, да сам тражи грешника. На нуту су светога старца ухватили разбојници и на његову молбу одвели га своме старешини. Овој се збунио ви дећи свога бившег учитеља. Хтео је иобећи, но Јован га .је зауставио својим речима пуним срдачне топлоте. Са сузама је молио Аиостол грешника за обраћење, обећавајући му наду на снасење и своје застуиство нред Христом Дрхћући нриближио се младић светоме старцу загрлио га и умивао се у сузама. Повративши грешника на пут истине, св. Јован је сам ноделио с њим сву строгост нокајања, постио је с њим и молио се. И само је тада оставио град, када је савршено учврстио заблуделога на иуту снасења. 5 ) (Наставиће се.) 5 ) Евс. Кес. цркв. ист. књ. 3. гл- 18.

Допуне шематизмима епархија митрополије Карловачке. Не мислим овде допуњавати целу садржину иојединог шематизма. Него ћу се овде бавити само одељком, што носи наслов „епископи епархије," те ћу у колико то умем — с изворима у руци — те одељке попунити, да, би животоииси неких ениекопа, који су у шематизмима мршави, нешто потпунији ушли у нове шематизме, кад се ови онет иисали и штампали буду. Понајпре ћу допунити: I. Шематизам епархије Будимске за год. 1896. Л. Епархија Ђудимска. Е п И С К 0 II И. Епискоии ове епархије деле се на два дела. У први део спадају они, ко.ји су живели до преселења Срба у Угарску нод патријархом Арсснијем 111., а у други они, који су живели од

Отј'. 205.

иреселења Срба у Угарску нод патријархом Арсенијем III. а.) еиискоии до иреселења - односно до 1690. г. 1.) 1665. -- Виктор У истом шематизму на страни 77. спомпње се, да је он 1665. осветио св. Ваведенску цркву у Коморану. Више се иишта незна о њему. б.) еинскоин ио иреселењу — односно од 1690. г 3.) Михајло Милошевић. (1698.—1728 ) У две исираве из год. 1698. сиомиње се као архиепиекоп, 1 а у једној из 1709. као митронолпт будимски. 2 Погрешно ће бити речено у шематизму, да је он „иосвећеп за епископа Будимског митронолитом Вићентијем 1716. год." Кад је он већ 1698. г. био архиепископом, онда га није могао за епископа иосветити митрополит Вићентије, који је тек 6. маја 1713. г. — дакле иуних 5 година доцније — за митронолита Карловачког изабран. Епискон Михајло беше глобаџија, самовол>ан и свадљив. 8 4.) Василије ДнмптријсвиК. У дворском декрету, којим је за епископа потврђен, иризива се Деметровић 4 Њега је као једнога од тројпце митрополитових кандидата бирао епархијски еабор Будимске епархије 30. јуна 1728. годиие. 5 Сабор се држао у 1>удиму, присуствовало 14 иосланика. 6.) Арсеније 1'адивојевиЛ. Отац му ее звао Радивој (по н.ему се и нрезивао Радивојеви11) а мати Анђелија. Био је .пстезател." и осветл.ив. За нрво нам говори његов влаеторучпи заиис на иатерику манастира Ораховице, кога је он поклонио истом манастиру за спомен својих родитеља. За друго нам говори једно писмо владичино датирано у Пакрацу 28. VII. 1762 чувано у архиви ман. Ораховице — и унућено неком старцу Саватију у Ораховици, коме је забранио „из манастира исходити и свлш;енод г 1;иствовати и на самогг смрти исповедити се и нричестити" само зато, што му не хтеде узајмити 500 Форината. 8.) Стеван СтратимировиЛ. 0 Стратимировићу доноеимо засебно један опширан животоиие, 1 Нико, Срби у Угарској, стрг 460. у 1. нримедби. а Гласник срн. учеи. друштва, сиомеинци, књ. III. 1873. иисмо ( .'2. 3 НлДеш, цисмо 92. н 157. * 1м4. писмо 109. 5 ЉШ. нисмо 200.

„СРПСКИ СИОН."