Српски сион

1 Ј тр . 238.

„СРПСКН сиов.

душе на нокајање, опраштање греха, помиловање на страшном суду Божјем. Зато се и св. црква на сваком црквеном богослужењу више нута обраћа Богу са речима: Господи пол«и = л!?и! Обећање Господње милостивима простире се на садашњи и на будући живот. Оирашша -Јше, ако шшо имате на кога — говори Спаситељ, — да и Ошац ваш који је на пебесима, опрости вама грехе' ваше. (Марк. XI. 25.) Речи ове односе се на садањи живот. И у молитви Господњој ми молимо по заповеди Хрнстовој: и иктлки налгл долги нлша, гакоже н Л1К! чЈГтав' должник^л»х 1мишл1ж. (Мат. VI. 12.; Лук. XI. 4.) — у нади, да, ће за малу милост нашу према ближњима Бог по безграничној доброти својој дати нам велику свеју милост, оиростити нам наше велике дугове, наше грехе, којима ми вређамо Њега сваки дан, сваки час. А немнлосрднима се неће омростити греси, као што Господ учи: ако ли не оирагишате љцдима греха њихових, ни Отац ваш пе~Ке оиростити вама греха вагиих. (Мат. VI. 15.) Св. Јован Богослов пита: Који дакле има богатство света овога и види брата свога иотребна н затвори срце своје од њега, како љубав Божја станујг у њему? (Т. •Тов. III. 17.) Тако Господ дарује милостивима мплост у овом свету, враТајући им двоструко за она доброчинства, која они указују другима, праштајући им грехе, слушајући им молитве, даривајући их својим даровима. Милостиве напослетку очекује милост и на последњем суду. Јер Ие ономе бити суд без милости, који не чини милости — учи св. апостол Јаков. (Јак. II 13.) Како нам немилосрће затвара двери царства небеснога, тако нам напротив милосрђе отвара двери царства, чистећи и уништујући многе грехе. Хвали се милосш на суду — учи апостол. Влаго ономе, који разумева о сирошом и убогом — говори ГГсалмопевац — у зли дан избави&е га Госиод (Пс. Х1 ј . 2.). Јер милостиња избавља од смрши и она чисши сваки грех, рекао је анђео праведноме Товиту. (Товит. XII. 9.) Велпку милост Божју добијају милостиви на носледњем страшном суду. Господ на страшном суду Сам ни о чен другом неће сномињати, него само о делима милосрђа, и оиредељење на блажену или несретну вечност бике Њим одрећено судећп ио томе, да ли је ко милосрдан

био нреаа ближњему своме, или неосетљив, хладнокрван, окрутан. Идише од мене проклети у огањ вечни ириправљени (јаволу и анђелима његовим, (Мат. XXV. 41.) — чуће немилосрдни грозни суд нраведнога Судије. А утешне речи вечнога иомиловања, позивајућн их вечноме блаженству, чуће од Господа милостиви. Ходите благословепи оца мога, наследите царство. које вам је иритрављено од иостања света , (— 34.) — рећи ће милостивима милостиви Судија и отвориће им се двери вечнога блаженства II тако: благо милостивима, јер Ие бити иомиловами. Богате су и утешне награде, које Госиод обећава онима, који имају саучествујуће срце, свагда указују дела милости својим ближњима, —- треба да нас нобуде срдачном расположењу према ближњима, треба да нас побуде, да им указујемо милосрђе, када сиротују и страдају. Милосгивима су уиућене речи Господње: Би~&е илаша вагиа велика и биИете, слгнови Вишњега. (ЛуК. VI. 35.). (Наставиће се).

0 назаренима и њиховом учењу. Иише Југ Станикић парох. :— —- (Наетавак). Пнтање је само: вреди ли помаже ли што детету вера. родитељска? те дакле, може ли се детету на основу родптељске вере крштење дати ? Да би на то нитање одговорити могли, треба да размотримо друго питање: користи ли деци врлина, и односно шкоди ли деци грех, и то лични грех њихових родитеља? Овдашњи назарени на то питање одговорише, да детету не користи родитељска врлина а нарочито да детету ништа шкодити не може родитељски грех, те у потврду своје тврдње навецоше речи иророчке: „Шта хоћете ви, који говорите нричу о земљи Израиљевој говорећи: оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби? Тако ја био жив, говори Госиод, нећете внше говорити те нриче о Израиљу." и даље: „Која душа згреши, она ће умрети, снн неће носити безакоња очина, нити ће отац носити безакоња синовљевога; на праведнику ће б.ити нравда његова а на безбожнику ће бити безбожност његова." (Језек. 18., 2. —3. и 20.) — Унозоренп нак на речи Ангелове Аврааму речене: „собом се заклех,. вели Господ: кад си тако учннпо, и ниси ножадио сина својега,