Српски сион

Нр. 15

„СРИСК1А СИОН *

С тр . 237.

истих; потчињени — свагдашњом тачношћу, покорношћу, усрдношћу. Учени може указивати милост ближњему иросвећујући незнање, водећи у круг правога суђења о вери, о животу, о циљу бића човечјег на земљи, о добрима земаљским, о смрти, о правди Божјој, о суду Божјем, изобличавајући опште пороке. Пастнр цркве може указивати милост искреним старањем за спасење душа људских, усрдним поучавањем стада свога речи Божјој, свагдашн.ом готовошћу у вршењу парохијалних дужности, у давању савета, поука, Ј-теха; стадо — поштовањем и признањем ирема иастирима, снисхођењем према њчховим недостатцима и усрдном молитвом за њих. Речју — никаково звање, никакав ноложај не може бити препреком за вршење дела милосрђа. Ми смо дужни указивати милост сваком, који у истину страда. Кгако/и$ [Ц1осАфЕ,и!? су теке даи — учи Госнод. (Лук. VI. 80.) Значи, потребно је уверити се само, — не правећи разлике ио лицу, ноложају, иореклу, вероисиовести, — да ли је човек заиста у нужди, занста достојан саучешћа. При том је дужност добро чинити и помагати драговољно, искрено и услужпо, непритворном љубављу и без сваке зловоље. Л1 ил8ан , говори св. апостол Павле, сх док(Иу|/Их Н380ИЈННЛ1Х. (Рим. XII. 8.) т. ј. са готовошћу и услужношћу. Сваки ио вољи срца, а не са жалошЛу, или од невоље: ]ер Бог љуби онога који драговољно даје учи исти аиостол. (2. Кор. IX. 7.) „Чинити милостињу — учи св. Јован Златоусти, значи не само давати, него са усрдношћу п радошћу и са осећајем благодарности ирема примљеном. И тако, ако ко не даје са таковим расноложењем. боље нека не даје. Јер то није милостиња, него страћен издатак... Још је и то мнлостиња, ако ју дајеш са радошћу и мислиш, да сам више добијаш, него ли што дајеш. 2 ) Дужност је помагати не из таштине и самољубља, не из жеље за благодарношћу и наградом, но бескорисно, из љубави према ближњему и радн угађања Богу. Христос Спаситељ учи: ггазише, да милостињу своју не чинише Оуред људима, да вас они виде. . . Кад дакле чиниш милостињу, не труби пред собом, као што чине Лицемери ио збсрпиЦама и по улицама, да их људи мрослављају ... . (Мат. VI. 1. 2.) Чините добро и дајите у зајам 2 ) Бес. на посл. Филип. 1. бес.

не очекујуЛи ничега. (Лук. VI. 35.) „Милосгиња заражена болешћу таштине — ппше св. Златоусти, — није већ дело милосрђа, него хвастање и окрутност: јер тиме ти јавно исмеваш брата свога.. Милостиња се састоји не у том, да би само давали новац, него у том, да би давали с хришћанским осећајем милосрђа." 3 ) При давању милостиње треба разликовати заиста бедне од бедних само по снољашњости, претпостављати веће сиромахе мањим сиромасима, најдостојније — мање достојнима, своје блиске и рођаке — странима. Но не треба бити и сувише истражиоцем и избирачем према беднима, да не би лшпили помоћи заиста оскудне. „Нема нрпмера — говори св. Златости — да, би се и сувише избирач у таковим случајевима угледао на ког светитеља. Но такови врло често нада међу обманитеље. Зато вас молим, чпнимо све у простоти. 4 ) Св Григорије Богослов учи : „Много је боље пружити руку н недостојнима, него ли из онасности срести се са недостојнима, лишити доброчинства и досто.јне. 5 ) Напослетку не треба много мислити о својим добрим делима, него сматрати себе само раздавачем дарова Божјих. „Ти никада нећеш бити дарежљивији од Бога, — гово р н св. Григорије Богослов, — ако и жртвујеш све, што имаш, ако дадеш са имањем н самога себе, јер и само то, што дајеш себе Богу, човек је добио од Њега Колико пута ги не вратиш Љему и све више тога нреостаје на теби, ништа ти свога не дајеш, јер је све од Бога." Дела милосрђа нрема томе су особито узвишена, јер их сам Бог узима к себи. Давајућн милостињу, ми је дајемо самоме Богу. Христос Сиаситељ сваку милост, која се указу^је ближњем, усваја себи самоме. Кад учинисте једноме од ове моје најмање браЛе — говори Он — Мени учинисте. (Мат. XXV. 40.) Зар то није награда за милостивога — давати милостињу самом Спаситељу нашем? Но и осим тога милостиви добија од Госнода велике награде, удостојава се високога блаженства. Ти Ке бити иомиловани — говори Христос о милостивима, Милостивима се обећава номиловање. А шта је човеку грешнику потребније од свега, ако не иомиловање? Потребна му је пре свега милост Божја, иродужење Божјег дуготрпљења, нобуда = ) Бес. на 2. поел. Кор. Бес. 13. 4 ) Бее. на поел. филин. 5 ) Дела у руск. прев. стр. 119.