Српски сион

„СРПСКИ

Нр. 15

Најузвигаенији је пример ове врлине — сам Христос. Он — како говори Аиостол — уко= рдетх противб I ( укордше, стражда не префлше (— II, 23 ) Наирогив неираведно осуђен на смрт и триећи ужасна телесна страдања, Он се са крста молио Оцу небесноме за евоје распињаче, говорећи: Оче, оирости им, јер пе знају шша чипе. (Лук. ХХШ. 34.) Иример за вргаење овога духовнога милосрђа налазимо и у животу светпте.т>а. Св. девнца Фавста у 13. год. после рођења свога предана је била жестоким мучењима за веру Христову. Она је чврсто нодносила свз мучења, која је над њом извршивао, по наредбп императора Макспмијана, неки Максим. НГга је учинила Богом укреиљена му.ченица? Је ли молила она на свога тирана небескога гнева? — Не, она је само ускликнула: Благодарим ти иремили Исусе, н1то си ме удостојио исноведати свето име Твоје. . . Јога Те молим, номилуј Максима, иросвети га вером и утврди у страху Твом," — И заиста умекгаало се срце мучител>а и оп је исноведио веру у Христа. У том тренутку отворила су се небеса и јавио се међу монасима и светитељима својим Син Божји, ко.ји је бла госиљ ао новообра ћен ога Макси ма (Минеј 6. фебр.) Седмо је дело милости духовне — од срца прашшаши увреде , као да нам оне нису ни учињене речима или делима. Томе нас учи сам Господ: Оираштајте — заповеда Он, — ако што имате на кога, да и Отац ваш, који је на небссима, оиросши вама грехе ваше. (Марк. XI. 25.) На питање апостола Петра, колико је пута потребно опростити грехе, да ли седам пута, Христос- му је одговорио: не велим ти седам пута, него седамдесет иута седам. (Мат. XVIII. 22 ) Тим начином ми смо дужни непрестано опрагатати од свег срца све увреде и неправде. Навегаћемо поучан пример за ово дело милосрђа. Један старац, по имену Кир, пошто је био миран и сасвим кротак, није се допао браћи. У току времена недочадање ово јога се боље појачало: не само старији, него чак и млађи, који су се у искугаењу налазили, вређали су га и често изагнали иза стола. То је трајало 15 година. Догодило се, да је у тој обитељи био св. Јован Лествичник. Бидећи да кротки сгарац изгоњен иза стола често леже спавати гладан, нречодобни га је заиитао: „Реци ми, шта значо ове увреде про-

тив тебе? — Веруј ми љубљени Христу госте, — одговорио је смернн старац, — да браћа тако поступају не из злобе, они ме само кушају да ли достојно носим анђеоски образ Ступившн у ову обитељ, ја сам чуо, да је монаху дужност бити у искугаењу 30 година и ја сам прожпвео већ једну иоловину." (Пролог. 12. март.) Ето примера за поступак у одношају са оним, који нас увреди. Кротки Кир не само да. се није нагаао увређенпм на њихове увреде, него је јога те увреде посматрао са боље стране. Он им .је давао бољи смисао не гледећи на то, што су оне биле безумне, чувао је част оних. који су сами себе обешчастили, сматрао је срећом, што би други сматрали великом несрећом за себе. То су дела милости духовне. Душевне невоље особито треба да изазову наше са-учешће. Грех, који царује у дугаи ближњих; страсти, које владају срцем њиховим, гнев Божји, који су они навукли на себе, опасност — у којој они живе, —■ да ће бити лигаени вечнога спасења, — те жалосне слике морају изазвати сузе, морају нобудитк саучепгће. Ко да не буде тронутим због илачевног опасног стања дугае, која се налази у греху, живи у гневу Божјем, свакога тренутка стоји на рубу проиасти, иотребно је имати каменито срце, потребно је изгубити сваки осећај „Подај ма и саму маленкост сиромаху — учи св. Григорије Богослов —■ и то неће бити маленкост ономе, који је у свему оскудан, и неће бити маленкост ни Богу, ако је цар учињен по могућности. Место великога дара принеси усрдност. Немага ли ничег ? Утегаи сузом. Велика је утеха, несре ћноме, ако се ко из све душе смилује на њега; несрећа се много олакгаава искреним саучегаћем.') Милост ближњему може указати свако, у сваком звању и положају. Богатн може указивати милост ближњему, ако жртвује од свога имања на добротворне заводе или дарежљиво даје мплосгињу сиромасима; сиромах — својим прпзнањем ирема богатоме, својом молитвом за доброчинитеље. Лекар може указати милост ближњему, ако по ирвом позиву хити у иомоћ болеснику без обзира на награду; ако се не одриче болесника сиромашних, који га немају чим наградити. Сгарегаина може указати милост снисхођењем, кротогаћу црема греганима, иажњом према заслугама потчпњених и иаграђивањем ') Св. Григ. Бог. Слов. о бсдн. стр. 32.