Српски сион

С тр . 234.

„СРПОКИ СИОН,"

Б р . 15

који је исто тако неоправдан и нетемељит. Ти говоре: ми би вршили кајање, али нас је стид! Стид! Како је то лијепа ријеч и мила! И нама људима, а још више Богу. Ономе који алш стида обећава Он већ наиријед благодат, обећава му је тако снгурно, као што .иунш иде прсд громом (Прем. Пс. сина Сир. 32, 12). Па ко не би стид волио и ко не би одобравао, ако се њешто због стида ради ?! Ко да не погледа милокрвно ту браћу нашу, која су толико за стидљивост своју забринута?! Али, љубазни, не варајмо се и не дајмо се ничим преварити, па ни стидом. Јер, као гато има стид, који је слава и благодат, исто тако има и стид, који води у гријех (Прем. Пс. сина Сир. 4, 15), дакле стид, који нам нс смије бити мио н којему се не смијемо подавати. И пошто су у јеДној и истој стварп двије такве противности, нијесмо могли бити остављени у недоумици, него нам је казано, *који~ ]с стид прав'едан,' а који грјешан, чега треба да се стидимо, а чега опет да се не стидимо. Казано нам је то у књизи: Премудрости Исуса сина Сирахова. у 41. и 42. глави, а и иначе има у св. Писму о томе на разним мјестима споменуто. Пошто ми пак сада не говоримо о стиду у опће, то вам ја сада не могу ни набрајати све случајеве стида бла.цчзслрвеног и стида грјешног. Нас за сада^^тедцдЈПИтање о стиду, ради којега њеки неКГ*7Гн---^^ Па с тога да видимо, да ли је шта~"тг--тм«. стиду казано? У књизи: Премудрости Псуса сина Сирахова, у четвртој глави, а у стиху тридесетом, налазимо ове ријечи : ие стки д1 са исиок-кдати гр"к^и ткоа ! Јеси ли разумио ? И од куд ти сада долазиш, да друкчије правило постављаш, да нзврћаш оно што ти јс речено?! Ко те учи, да се стидиш кајања?! ХоНсш ли ти да си чистији од Бога и светији од Њсга? Хоћеш ли Њега да прогласиш бестидним, када ироглашујеш

стидом и оно, што пред Њим није стид?! Не, љубазни, немојмо Бога вријеђати и на тај начин. Та доста Га вријеђамо другим својим гријесима. Треба да -се стидимо. Али не кајања, него гријеха. Ако се нијесмо стидили гријешити, зашто да се стидиио гријехе своје исповједити и уништити? Може нам то, истина тешко пасти. Може се у нама при том будити лаокни, грјешни стид, којему је клица у нашем самољубљу, таштини, охолости и гордости. Али ми знамо, да кајање прије свега баш протпв тих зала војује, па не треба да дамо, да се ради њих кајањс осујети. И чега да се стидимо ? Зар признања? Али иризнање је ништа спрам онога што смо починили. Од кога да се стидимо ? Од Бога зар ? Али Он и онако зна све. Од свештеника? Та и он је човјек, као што смо и ми, подвржен гријеху као и ми. Од свијета? Али тај свијет био је свједоком наших дјела. Себе? Зар ваљда зато што из мрака и срамоте улазимо у свјетлост и чистоћу?! И зашто онда ради тако свестрано неоправданог стида да избјегавамо кајање, које је тако потребно?! Па да не говоримо више о тако неоснованом узроку. Јер ено се чује, опет велика, множина оних, који као да сазнају јадно стање у којем су, али не пријањају за кајање с тога, што им се чини, да су гријеси њихови толики, да се искајати и нелшгу. Јест, љубазни, и због тога многи међу нама остају спрам кајања равно-лх шни. А да ли \шају право ? Прије свгга—марамо, одгЈаварајући на то питање, запитат1Гчу~браћу нашу да нам кажу, ко је њих посгавио да суде о томе, шта се искајати може, а шта не може? Та наше није о томе да судимо. Наше је да се кајемо, а шго се може опростити и што не може, о томе суди онај, у чијој је власти опроштење. Онај премилостиви, који прашта, Он је уједно и свемогућ. II када се ми већ упуштамо да судимо о моћи Његовој, онда бар да судимо правилно. Па