Српски сион

бр 18

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 283.

у души мора прво да се рат доврши, а овај душу мори и снагу ломи. Постајемо непријатељи сами себи, себе саме гонимо, себе саме сатиремо. А тек непријатељ с поља лукавством, опсенама и варком, лажју и насиљем смета нам у добру, гони нас, исмева, опада и ружи, те мучи душу нашу. Борба се одлучна тражи да се овом непријатељу одоле. Оружје му је отровно и рани за навек. Оио може да нас вечно упропасти. Мучпа је ово борба, ма да крви и живота не стаје. Али је зиачајна. У и.ој се губи или спасава душа, живот вечни, живот блажени, у њ . ј Ј се задобија венан ненропадљиви. С тога ЈБубезни Хришћани узмимо се добро на ум. Размишљајмо свагда озбиљно о свему овом, о себи. о души својој и вечности. Сећајмо се често смрти и не дајмо се ни од кога обмахнути, Обуцимо се у снагу светих мученика, наоружајмо се снажним оружјем вере, љу бави и наде њихове и објавимо рат Злу, великом неиријатељу човечанства. Ухватимо се у коштац с њиме и требимо га са лица земље. Чупајмо га силом нре свега из душе и срдаца наших, очистимо и одбранимо прво кућу нашу. Угушимо лажне ссећаје и отровне страсти сасецимо. Подвргнимо жеЉе, осећаје и всљу хладноме разуму и Закону Божјем. Жртвујмо уживања и сласти правди и исгини, прегоримо себе и само добро чинимо. А кад смо са собом готови, себе од Зла очистили и победу задобили, пођимо на иоље са истим оружјем. Боримо се са Злим свагда и на сваком месту. Заложимо снагу за веру, истину и иравду, ионесимо високо заставу Христову, љубимо и заступајмо само Добро, али љубимо га са жртвама и са светим одушевљењем. У тој знаменитој и светој војни осетићемо много тешкоће, много бола и невоље, али све то сносимо мушки, сносимо јуначки. Немојмо жртвовати блажену и рајску вечност, ради овог кратког несмгурног живота, пуног бола и горчине, пуног лажи и обмана. Радимо тако, нобеда је наша! Тада ћемо доказати да у нама лебди

слика светих мученика, да у нама влада дух и онага њихова. Тада ћемо доказати да је служба наша данас истинита. Радимо тако, а норед свега молимо се, а номоћи своје дароваће Господ, коме нека је слава у све векове амин! Заповеди о девет јеванђеоских блаженстава. П. М. Бородин. С руског превео: Дим. Витковић. (Наотавак). Чиг-тоћа срца сачињава украс, свију осталих врлина. Она даје свиаа врлинама нови блесак, нови сјај у очима Божјима. Чистоћа срца узноси душу као на неко узвишеније стање од човека и поставља ју на степен анђела. Она је више савршенство, које човек може ностићи на земљи н које боље од свега приближује човека Богу. Љуби Госшд побожна срца, а иријатни су му сви, који су непорочни на путевима својим, говори св. Писмо. (Прич. ХХГ1 12.). Знајући важност и неопходност овакога својства за човека, Богом умудрени мужеви уче нас, да непрестано жудимо постизавању чистоћс срца. Дај ми, сине, срце своје — иоучава Премудри. (Прич. ХХШ. 26.) Учини ми, Боже, чисто срце — молио се Давид. (Пс. 1,. 12) Љубазни , учи св. аиостол Павле, очистимо себе од сваке нечистоЛе тела и духа, твореЛи светињу у страху Божјем. (2. Кор. УП. 1.) Највиши и недостижими за човека иример чистоће срца представља Богочовек Исус Христос. Св. апостол Петар говори о Њему, да Он греха не учини, нити се наЏ иревара у устима Његовим. (1. Петр. П. 22.; ср. Ис. 1ЛП. 9.) Христос је — јединствени пример на земљи савршене чистоће срца. Међу свима на земљи рођенима једина пресвета и иречиста Мати Бож.ја се је боље од свију нриближила иравој и савршеној чистоћи срца. Она је по преимућству покровитељица дјева и дјевственика, брза иомоћница душа чистих. Њој се са таковом молитвом у име верних и обраћа св. црква: чистое Божп жииицн кувши , чиСТЛА, С/. БЕСПЛОТНМЛШ /ИОЛИСА, чист^к С0К(рпмти /ии пВтћ житеискж. (Кан. арх. и анг.) Сви су св. подвижници побожности жудили достижењу чистоћо срца и но мери сдаа својих