Српски сион

С тр . 834.

„СРПСКИ СИОВ."

В р . 21

нама гори. Ово последње мазање означава, да је умрли — који је на крштењу помазан био с/Ш/их радокашА — у току целог живота свог, животну борбу водио као што приличи Хри шћанину, а, на коју је (борбу) поткрепљен био помазањем, те сада прелази у живот будућега века с тврдом надом и уздањем на милосрђе Божје. 6л|1иан$илх значи с нама је Бог. Ово је име Сиаситеља нашег Господа Исуса Христа, а дато Му је то име с тога 1.) Што је Он у .једном лицу Бог и човек (Јов 1. 14., I. Тим. 3. 16). 2.), Што Он непрестано благодатно живи у заједницм с нама, штитећи нас и тешећи нас. (I п л р \ I а . Грчка реч глар^ос значи област, предео, ировииција. Епархијом се назива округ који се састоји из већег или мањег броја парохија, које стоје под управом једног архијереја. Епархија се код нас назива још и латинским именом дијгцеза. © п V с к о п х. (види Др^иреи, ДрхТепТскопх). •ХЈУ* (/х1у. Ж|ј)тка кезкрокнаА, — безкрвпа жршва. Исто је то што и Евхаристија. Жртва тела и крви Христове назива се безкрвном жртвом, да би се тако и по називу разликовала од старозаветних крвних жртава У светој Евхаристији свршава се свештенодјејство пречистог тела и драгоцене крви Господа и Откуиитеља нашег Исуса Христа, оним истим начином, којим је Он Сам то изволео обавити на тајној вечери са Својим ученицима, а пре снасоносног страдања и смрти на крсту. Жертвенникх, ПрсдложснЈс. Овако се назива сто на северној страни олтара, на којем се свршава проскомидија. Назив жртвеника позајмљен је из старозаветне Цркве, у којој је пред Скинијом био жртвеник, на којем су свештеници приносили животиње на жртву. У првобитној хришћанској Цркви, верни су доносшш на жртву хлеб и вино, уље и друге ствари, од којих се једандео употребљавао за свршавање свете литургије, а други за трпезу или вечеру љубави (агапе), која се држала иосле свете литургије. Све те ствари што су их верни доносили, стављале су се на један сто, који је услед тога и назван жртвеником. Он се такође назива и п р « д л о ж ( н Те<и х, а то с гога што се на њему ириправљају —

спремају часни дарови, који су предложени за тајну свете Евхаристије. Жртвенпк има двојако значење, као што је двојаки и смисао проскомидије, која се на њему свршава. Жртвеник нам представља и пеКину (вертеп) у којој се родио Спаситељ наш, а уједно га можемо сматрати и за Голгошу, на којој је Господ раснет био за грехе наше, пошто се оба ова догађаја из земног жпвота Спаситељева спомињу на проскомидији. 3. Здв*к-са. Овако се назива завеса, која виси на царским дверима са олтарске стране и служи на то, да се њоме закрије унутрашњост олтара, која би се иначе могла видети из храма, кроз резотине царских двери. Завеса та удешена је тако, да се номоћу узице може свући на једну страну и опет кад је потреба, да се може навући и застрети цео иростор којег заузимају царске двери. По тумачењу Симеона Солунског завеса ова преставља нам небесну Скинију, у којој се налазе ангелски ликови и други светитељи (гл. 6. о храму). На малим богослужењима, као што су повечерње, поноћнице и часови, царске двери треба да су завесом застрте. При служењу вечерње и јутрење завеса је свучена од почетка до свршетка На светој литургији се завеса свлачи при почетку, затим се навлачи после великог входа; по томе се опет свлачи пред читањем Символа Вере и остаје тако до подизања Агнца и причешћивања свештеника у олтару; за време њихова причешћивања она је поново навучена. а по свршетку овога се свлачи и остаје свучена до свршетка свете литургије. Свлачење и навлачење завесе означава, да не могу сви верни схватити и разумети све тајне вере наше; и да тајне, које су за све откривене, ипак не могу сви у једно и исто доба једнако разумети, него их неки примају раније и јасније их разумевају од других, те тако постају наставницпма и вођама ових других. — Завеса се обично ирави од свиле и кадифе, а на средину јој се ставља крст значење спасења нашег. наставжће се

0 назаренима и њиховом учењу. Иише Југ Станикић парох. 4.) 0 св. тајни иокајања. Крштењем свлачи човек са себе „старога" а облачи се „у новога" човека (Кол 3., 9.