Српски сион

Вк 21.

„СРДСКИ СИОП."

С тр. ВЗВ.

невидљива природа позива да хвали 1оспода и да преузноси неизмерно велику власт Његову (утвержджи си/ш ©гш). Затим се одаје слава Богу, који нам је дао дневну светлост за очи нам телесне и светлост духовну, да Га можемо достојно славити речима: Оллка вх кишнн^х Еог8 и т. д. Према томе тропари који се називају ексапостиларима и светилнима стоје у тесној вези с хвалебним псалмовима и великим славослављем, који се одмах иза њих поје; цоменути тропари чине дакле као приступ или нриправљање за певање хвалебних песама на славу Божју. ©ктен У а . Грчка реч ечт^екх знач и продужење. Ектенијом се назива нродужено молење, које садржи у себи разна прошења, која се сва завршују појањем: Господи по/иил8и, — или Подаи Господи, — или Теск Госиоди. Продуженост молења ове врсте у главном се саст-оји у овом појању. Ектенију т, ј. прошење која сачињавају ектенију говори ђакон, а ако овога нема онда свештеник, а одговарају на њих појци односно скунљени верни. По садржини и саставу својем ектеније су различне: 1 ) Мирна у којој је нрви израз: /Ииро/их ГосподВ пој И олилка — на свако прошење ове ектеније народ одговара са Господи пол1ил8и. 2.) Просишелна у којој се већина нрошења завршује речма у Господа просил1а — и иојањем под<ж Господи. 3.) Сугуба у којој на свако прошење народ одговара трикратннм Госноди полшлби. Мирно ектеније се дели опет на две врсте; прва је велика, која се састоји из дванаест молитвеинх прошења, а друга је мала, која се састо.ји само из два прошења. Сугуба јектенија такође је велика и крашка', у нрвој има, девет а у другој шри прошења. У мирним и ироеителним ектенијама после молитвених прошења налазе се нарочити нозиви управљени на верне, који су у храму ирисутни и који се тамо Богу моле, да спомену пресвету Дјеву са свима светима и да сами себе и цруг друга и сав живог свој Христу Богу нредаду. На овај нозив присутни народ одговара појањем песмице Т је ^ Господи. Према различним потребама и нуждама људским, нри разним молебствијама додају се редовним ектенијама нова ирошења; као н. пр. молебствију за владара, ири свршавању тајне крштења, брака јелеосвећења; нри по-

гребу и при разним другим молебствијама. Али то ништа не мења општег карактера ектенија. Посто.је још молитве које се као ектеније читају на оцеке, између којих се такође иоје Господи полшлВи, .али се те молитве не називају ектенијама, већ су познате под називом литије (види исту реч.) 0 леи , шополмзаже, елеосацшт долази од грчке речи г/шоч и значи — уле, масло, зејтин. Уље се врло често употребљава у нашој цркви. 1.) Уље се пали иред светим иконана, п у том случају нам представља милост Божју, која нас просвећује, а тиме се уједно побуђујемо на узајамно милосрђе које мора вазда у свези бити с чисгом и светлом вером. Паљење уља нред иконама означава од наше стране живу веру нашу у Бога, топлу љубав нашу према Њему и несумњиву наду и ухвање на милост Његову. 2.) Уље се уиотребљава при благосиљању хлебова , са вином и пшеницом освећује и уље као храњива материја и као лековито средсгво у многим болестима. Ово благословено уље може се употребити или за јело, или се љиме имају мазати верни при целивању празничне иконе. 3.) Уљем се помазују болесници у тајни јелеоевећења. Болесници се у осталом могу мазати и уљем из кандила које горе пред иконама и светитељским моштима, или уљем освећеним при благосиљању хлебова или напослетку и иростим уљем, које није претходно освећено, но које се освећује при самом акту иомазивања, произношењем речи : ко ил ! а Отца и О унл и скатлго Д8)(а. Употреба уља, као лекарства, у свима овим случајевима оснива се на иримеру ученика Христових, који л\аза\!5 /иаслол^х л1чоги н(д8жнк1Л и исц^кл-ква^ (Марк. 6. 13), и на науци Апостола Јакова (Јак. 5. 14), која се у осталом више односи на тајанствено јелеосвећење и мазање уљем. 4.) Уље се освећује засебном молитвом и употребљава се за мазање оних, који ће се крстити. Уље за ову употребу назива се еллелгл (»адокан'1'А и у духовном смислу значи иривијање, онога који ће се крстити, уз добру маслнну — Исуса Христа. 5.) Уљем се ноливају умрли За овај случај узима се или оно уље, што је остало од јелеосвећења, или нз кандида, што пред ико-