Српски сион

С тр . 832.

„СРПОКИ

СИОН."

налазе поменуте повести четворице евангелиста и која је удешена за употребу при Богослужењу. Оиа се дели на зачала, те услед тога има додатак у којем је назначено у који се дан кој« зачело и ио којем евангелисту има читати на св. литургији, јутрењи или другом којем богослужењу. Евангелије као свештена и богодуховна књига, чува се у светоме храму с особитом побожношћу и с тога вазда стоји на светом престолу. Евангелије смеју узимати у руке само свештена лица, а пред нарзд се оно износи само у извесно време ради побожног клањања и целивања. Овом приликом морамо разјасннтн извесне снмволичке знаке, који се налазе уз изображења светпх евангелиста. Поред евангелиста Машеја вазда се види изображен лик човека, а то с тога, што је он почео иовест о Исусу Христу, с Његовим телесним рођењем на земљи, дакле с човечансшвом. Уз евангелиста Марка налазимо лава, јер је овај писац иочео евангелије иовешћу о Јоану Предтечи , чији се проноведнички глас о Христу разлегаше по цустињи као глас лава, госнодара пустиње. Код евангелиста Луке видимо престављеног теоца , .јер је он своје евангелнје започео нисати од свештеника Захарије оца Јоана Предтече, а најглавнија дужност старозаветних свештеника беше принашање животиња на жртву. Најзад уз евангелиста Јоана , видимо насликаног орла, јер као што орао лети високо небу под облаке, тако се исто и Јоан мишљу својом диже до највеће висине богословске мудрости и почиње евангелије о Оину Божјем, Његовим превечним рођењем од Оца. Оригинал Матејева евангелија писан је на јеврејском, а оригинали осталих евангелија на писани су на грчком језику. 0 V а р Т с т V /Л је реч грчка ги^аргатах и значи благодарење. Евхаристијом се назива приношење велике жртве тела и крви Христове, које се обавља на божанственој Литургији, а уједно се тии именом назива и сама та жртва. Назив тај добила је бескрвна жртва из разлога: што је Сам Господ Исус Христос установу ове тајне сјединио с хвалом Богу Оцу Своме, као што се о томе и говори у св. Еванге.тију : и [цшшх ^калб козддкх, 1Ц)мо<ии . . . н пржта члш$, коздавх,

и т. д. (Лук. 22, 17. 19. Мат. 26, 26. 27.). Због тога се и на св. Литургији ириношење ове велике жртве, која нас измирује с Богом, назива жертвогих \калж:/Л. Како пак људв не могу хвалити Бога а да Му том приликом уједно и не благодаре, с тога и ми ире почетка приношења ове бескрвне жртве ирво ЕЛЈГодаримх Господа, те нсноведамо и признајемо, да је достоино н пракгдно покла атиса Триличноме Богу. Који је човечанству указао неизмерна доброчинства, а особито и јединствено је добро учинио успостављењем нонижене прнроде наше, крстном смрћу Исуса Хрнста. Према томе клд одареше, ко.је се прпносп Богу Творцу, Добротворцу, Снаситељу, Осветитељу сачињава битни део свештеног акта при ириношењу тела и крви Христове, те се због тога принашање ове жртве и назива благодарењем или грчким изразом Евхаристија. вклисТдрхк. види : Прсдстолтмћ. в л и) ] је јеврејска реч и значи Вог. (> к с & пост I л & р ? и. Реч ова сложена је из две грчке речи: гјјатеоатеХХсо — паиоље шиљем, шиљем. Према томе буквално значење речи екслпсстУларТи биће онај који се шиље. Ексапостиларом се назива тронар, који се чита или по.је недељом и празником на јутрењи после канона. У друге дане место ексаностилара, читају се у исто време јутрење троиари, који се казивају ск^ктилнил^л. У ексаиостиларима се скоро увек сцомињу свети Аностоли, који су као послани били од Бога, да расиростиру на земљи небеску светлост вере ; у свјетилнима се не сиомињу Апостоли, већ у њима молимо Бога, да нам иошаље небеску светлосг, зарад цросвећења ума нашег. Разлог, да баш на јутарњи и у то доба молимо од Бога мислене светлости, јесте тај. што тада почиње свитати и дан се указивати. У светилнима, дакле, као да овако говоримо Богу: „Ето нам шиљеш видљиву светлост, коју виде очи наше, да би поред ње вршили наше земаљске послове; пошљи нам истодобно и духовну светлост, Твоју, просвети ум наш, који је иомрачен страстима, да би посреством те светлости могли видети славу Твоју и вршити вољу Твоју." Ова мисао сачињава главну садржину скоро свију светилних и ексапостилара, с том једном разликом, што се у ексапостиларима сиомињу Аностоли. — Иза ових. тронара долазе хвалебни нсалмови у~којима се цела видљива и