Српски сион

С тр . 344.

„СРПСКИСИОВЛ

Б р. 2б

јаше и завидите и ие можете да добгфше; борите се и војујете и пемаше јер не иштете. Шишеше и пе примате, јер зло ишшете, да у сласшима својим трошише. Не зиате ли да је иријашелство овога света неиријатељство Богу? Јер ко хоКе свету пријатељ да буде неиријашељ Божји иостаје. (Јов IV. 1 — 5.) Ко је рад да победи свет, ко је рад да уништава зло и трухлеж којега зло рађа а чији се смрад раснростро на све стране тај мора бадар бити и иазити на време, јер су дани зли (Јефес. У. 16.), та.ј се мора оружати и снреман ући у борбу, у борбу свету, мора постати војником Христовим. Ко жели дакле стати у ред војника Христових и ступити у борбу свету, нека се обуче у све оружје Божје да би се могао одржати иротив лукавства (јаволскога , Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима н власшима и с уиравитељима шаме овога света, с духовима пакости исиод неба. Тога ради узмише све оружје Божије. да бисте се могли бранити у зли дан и свршивши све одржати се. Станите дакле оиасавит бедра свОЈа истином и обукавгии се у оклои иравде, и обувши ноге у ириправу јеванђеља мира; а сврх свега узмите штиш вере, о који %ете мо&и иогасити све расиаљене сшреле нечастивога; и кацигу сиасења узмише. и мач духовни, који је реч Божја. И сваком молитвом и мољењем молите се Богу духом без пресшанка, и уз шо стражите са сваким триљењем и молитвом за све свете. (Јефес VI. 11—19.) А сад тако наоружани станимо под заставу Спаситељеву, станимо нод знак спасења нашега, под знак крста и тим ћемо знаком побеђивати! Омладино надо! Омладино него наша! Чила ведра узданицо наша ли позив овај! Света борба чека те! Оружај се шако спремај се за свету борбу ту, укрцавај се у ратни брод овај. Овде слушај начело и заповести вође, Спаситеља твога и свега света. Ено видиш горе на олтару и опет знака којим ћеш победити! Ено ти заставе светле, чисте опране крвљу самога вође под н>у се стављај, нод њом се бори и веруј у победу, јер Бог — Истина жива — ти каже, да ћеш иод тим знаком иобедити. Амин!

Заповеди о девет јеванђеоеких блаженстава. П. М. Бородин. С руског превео: Дим. Витковић. (Наставак) Свеопћа је врлина — грађење мира, висока је обвеза чувати мир са свима и измирити непријатеље, но није иотребно са сваким миром скупа држати. Не би исправио било, каца би ми из страха, да не нарушимо мир, почели против дужности избегавати мере сгрогости, које су неопходне за прекраћивање и очувење од неуредности. Бива чак случајева, када је баш несугласица боља од мира, када треба пренебрећи и мир. Такав је мир људп грешних, о коме говори Давид: козрекнок^в на ВЈЗзакошшА, лшрх г^кшникижх зрд. (Пс. БХХИ. 3.) „Да не мисле — говори св. Григорије Богослов — да ја уверавам, да са сваким миром треба скупа држати. Јер ја знам, шта је прекрасна несугласица, а шта је сама штетна једномишљеност; треба љубити добри мир, ксји има добру цел и саједињује са Богом. По када дело иде јавно на неваљалство, тада треба боље ићи на огањ и мач, него ли се примити лукавога кваса и сјединити се са зараженим.'") — „Мир се особито онда и усељује, — учи св. Јован Златоусти, — када се болешћу заражено одсече, када се непријатељско одели. Јер само номоћу тога и могуће је небу сјединити се са земљом. Јер и лекар тада спасе остале удове тела, када одсече од њих неизлечиви уд, и војсковођа успоставља сиокојство, када злонамерне једномишљенике наведе на несугласицу. Тако је било и при зидању (куле вавилонске). Зли мир нарушен је добром несугласицом, и уселио се мир. . . Једномишљеност не бива увек добра и разбојници бивају сугласни. ,.. 2 ) Преп. Јован Лествичник наводи пример за то, да некада и ненријатељство и побуда његова бивају боље и похвалније од мира. — „Виде «Ј сам ја — говори он — и блажене градитеље непријатељства. Двоје су имали мећу собом блудну свезу. Но један између паметних и искусних мужева послужио је, да побуди у њима узајамну мржњу, једноме клевећући на другога, да га ова,ј грди, а тако и другоме на првога. И овај мудри муж људском вештином уснео је одбацити цемонску злобу н ') Слов. о миру. У руск. прев. део 1. стр. 237. а ) На Мат. бес. 25. У руск. део. 2. етр. 112.