Српски сион

Б р 22.

„СРПСКИ СИОН."

(Ј ТР. 345.

произвести мржњу, којом је раскинута блудна свеза." 3 ) Мир је — највећма жељено благо и највеће блаженство за човека сам по себи. После благодати Божје не требамо ми ничега толико жзлети, колико да нађемо мира. Шта је и живот, ако не живи у миру? Без њега су и сва остала блага бескорисна, а без осталих блага — он је један довољан, ништа се не може ни сравнити са влапгћу мира. Жирд БоЖ1И ПрЈКОС^ОД АИ ЕСАКХ ОХ(-/ИХ — говори апостол. (Филип. IV. 7.) Он је — као слађани иоток, ко.ји истичући из самога срда Божјега. уноси у њих спокојство, гишину и изобиље осталих блага. Према томе миротворци су блажени већ зато, што они имају у себи највеће благо. Но особито су они блажени и по оној највишој награди, ко.ја ће им се дати за њихов подвиг. Ти Ле се синовима Еожјим назваши — говори Христос Спаситељ. Шта може блти више од ове награде? Сада се хвале неки, да су деца великих градова, земаљских владара, — но несравњиво је више, несравњиво славније бити сином Божјим, што се и обећава миротворцима. Сви су верујући чеда једнога Оца небеснога (Рим. VIII. 17 ; Гал. IV. 5.), но миротворци се особитим и преимућственим начином удостојавају назива синова Божјих. Бог љуби мир, Он је — ирви узрочник иравога мира, Он је — Еога мирл. (Филин. IV. 7; 2. Сол. Ш. 16.) Бог Отац послао је на земљу јединороднога Сина свога, да би сви имали мир кроз веру у Њега. И Хрнстос Спаситељ је зато — Кназх мира (Ис. VI. 6.), Он је — лшрх нашх (Еф. II. 12.) Миротворци, гајећи љубав према ближњима и старајући се о распрострањењу мира међу њима, унодобљавају се Богу Оцу и јединородном Сину његовом, који је измирио људе с Богом. Зато се миротворци и називају и остају синовима Божјим. Усвајајући миротворцима благодатно име синова Божјих, Господ показује суштину и високо достојанство иодвига њиховог и високи стеиен блаженства, које получују они на земљи, и које им је приправљено на небу. Благодатно носињење раскрива се у души нашој синовљом слободом пред Богом. Добијајући то право, миротворци се — не као робови са страхом, него као деца — са љубављу и надом обраћају у молитвама к Богу, нреблагоме Оцу. *) Лествица. У руск. стр. 302.

Јер који се владаЈу ио Духу Божјем говори апостол — они су синови Божји. Јер не иримисше духа ропства, оиеш да се бојите; него примисте Духа иосиначкога којим вичемо: Ава оче! Овај Дух сведочи нашем духу, да смо деца Божја. (Рим. VIII. 14—16.) Како је ово велика срећа за човека у овом животу, могу цотнуно осећати и нојимати само они, који су се удостојили тога великога дара безграничне доброте Божје. Као синови Божји, миротворци се користе особитом љубављу Божјом, особитим приближењем к Богу и учешћем у Његовој слави и блаженству. Св. апостол Павле овако тумачи нрава деце Божје: а кад смо деца и наследници смо, наследници дакле Богу, а сунаследници и Хрисшу: јер с Њим сшрадамо, да се с Њим и ирославимо (— 17.) Како у обичном животу деца по природном поретку наслеђују своје родитеље, тако се и у царству Христа Спаситеља деци ио благодатном посињењу обећава наследство Богу и сунаследство Христу; т. ј. обећава се прослављење у становима Оца небеског заједно са јединородним Оином његовим Исусом Христом. И тако: благо мирошворцима, јер Ие се синовима Божјим назвати. Мир је — таково највише добро и колико добра он доноси, какр дакле да не жудимо, да га иостигнемо и примимо! Ако је могуЛе, колико до вас стоји, имајте мир са свима људима — учи апостол. (Рим. ХП. 18.) Још боља добра добијају они, који чувају и у које се усели мир, у животу будућем. Мир имајте и свешињу са свима — учи св. апостол Павле — без овога нико неКе видети Госиода. (Јевр. ХП. 14.) Зато се исти апостол и обраћа са овим добрим жељама Хришћанима: благодаш вам и мир од Бога Оца нагаега и Госиода Исуса Христа. (I. Кор. I. 3.) А сам Госиод мира, да вам да мир свагда у сваком догађају (2. СОЛ. Ш. 16.). (Наетавиће се).

Тумачење речи и назива, који се употребљавају у црквеном језику. По Михајловском „Словару" и другим изворима радио Ст. С. Илкић. Звоњење на „Д о с т о и н о". За време освећења светих дарова на светој литургији, са куле црквене звони једно звоно, за које народ