Српски сион

С тр . 346. „СРПСКИ

обично вели „звони на достојно". Назив овај долази отуда, што се ово звоњење започињало некада — као што и данас у Русији бива нри нојању иесме „Достоино и нракедно естк", а завршавало се при појању Богородичне песме: „Достоино естк гаки> ко истиннб." — У Грчкој не звоне у ово доба, а и у руској цркви, но сведоџби патријарха Јоакима, није било овога звоњења, него је тек око половине XVII. века заведено у јужно-руској црквн. У српској црквн звоњење ово иочиње са појањем песме „Тше по{(Их", а завршује са завршетком нојања Богородичне иесме „Достоино естк". — Цељ је овога звоњења, да се до знања стави и онпм вернима, који нису на служби Божјој, да се у светом храму спрема и обавља тајанствено приношење светих дарова, те да би и они духом учествовали у овом приношењу, те тако ма и удаљени учествовали у божанственој Евхаристпји, у уживању и нримању спасоносних и благодатних нлодова њезиних. И данашњим даном многи нрави и побожни Хришђани, када чују звоно на „Достоино", крсте се и уносе мисли своје горе к Богу, даваоцу свију добара; други пак по кућама и пољима својима на глас звона тога такође уздижу к Богу срце своје и величају Га за неизмерну милост Љегову. 3 к ( к з д и ц л. Звездицом се називају у облику крста спојене две малене дуге. Нвезднца на свршетку проскомидије ставља се на дискос изнад св. Агнца. Она служи на то, да иокровац у који се замотава дискос не би додиривао на дискосу ноређане делиће, који су из просфора извађени, те да не би кварио њихов поредак, као и на то да се помоћу ње тачно изнађе средина на коју треба ставити Агнец. У духовном смислу, звездица нам преставља ону чудну звезду, која је водила мудраце, који су тражили новорођенога Цара Јудејског, да му се поклоне. Овај смисао звездице види се и из речи, које изговара свештеник, при стављању исте над дискос изнад Агнца — а које гласе: н иршшдшн зк-кзда, стл ид-кжб в'к СЗтроча 3 н л Л1 н| I е к р (с т н о Под изразом „крестное зна/нит" (крстни знак) нодразумева се изображавање часнога крста Христова, које се чини на разним предметима руком, у ком су случају прсти но опредељеном начину сложени, или каквом свештеном утварју која се том приликом у руци држи. Свакоме је иознат крсни

СИОН.* В р . 22

знак, што га чини сзаки православни Хришћанин нри молитви и при разним случајевима н. пр. при зво1вењу звона, при почетку сваког доброг дела, при поласку на пут, при изненадним душевним пчтресима, у радости, жалости или у страху и т. д. Исто је тако свакоме иознат крстни знак, чгго га чини свештеник ири благосиљању. Но осим свих наведених случајева, крстни знак се ностојано употребљава нри црквеном богослужењу и нри свршавању свих светих тајана. Тако се н. нр. кади у виду крста, шкрони се водом у виду крста; мазање св. уљем и св. миром такође се врши у виду крста; при обручењу и венчању свештеник благосиља младенце прстењем и венцем опет у виду крста; нри освећењу воде часни крст се погружава у воду у виду крста; при свршавању св. евхаристије свештеник руком чини крст над светим дарима ; при рукопроизвођењу нижих чинова клира, нри руконолагању ђакона, пресвитера и еиископа такође се употребљава знак часног крста, јер по речима Августиновим: „Знаком Крста. Господња, уз нризивање имена Христова, све се очншкава и освећује" (бес. I. на Педесетн.). Знаменовање знаком часног крста, веома је стари Хришћански обичај, који води своје цорекло још из времена аностолских. Да је оно пореклом још од самих Аиостола уверава нас та околност, што га је примпла и што га држи цела хрииЉанска црква, а без икакве наредбе којега сабора или другог којег иозитирног наређења, већ се оно једино но нредању врши у Цркви од првих времена и вршиће се све до другог доласка Христова, у слави Његовој, када ће се и крст Његов прославити. Веома је жалосно, што се веома многи православни Хришћани знаменују крстним знаком без икакве побожности, не слажу пажљиво и по пропису прсте своје, не стављају их на чело, нити их с потребном пажњом стављају на остала одређена места, већ чине то с највећим механизмом и немарношћу машући руком но ваздуху. Неки се опег стиде крста Хрисгова, те не ће ни да се знаменују њиме у иотребним приликама, да не би себе изложили иодсмеху — по нашем мнењу људн неижр-кзаннћ^х сц)дцк1 и у1шск1 (Дела ап. 7. 51). — Греше дакле сви они, који се стиде или гнушају крста Христова, или га, што је још најгоре, руга.ју и бешчасте. Јадннци заборављају, да нас је Хри-