Српски сион

С тр . 348.

Смрћу епископа Јефтими.ја Дамјановића оетало је упражњено владичанство вршачко. Епископ арадски Исаије Антоновић заиште и потражи и то достоЈанство меседа јуна 1740. и добије га путем нменовања 1741. године, а без знања и благослова' митрополта и енископског синода, са чега је било немира у народу и о тој ствари повела се реч и у сабору 1744 године те услед попуштања митрополита Арсенија IV Јовановића Шакабенте даде му се архипастирска привола и благослов и на вршачко владичанство, те да се и једним н другим ас! (Иез У11ае ноносити може, но да но смрти његовој епархија у своме стању остане и да свога посебнога епискоиа имаде, као што га је и пре имала. И тако је и карансебешко (односно вршачко) и арадско владпчанство седам година нод једном дрквеном поглавицом било. (Гласн. VI. 71. Ф. Милекер у преводу .1. Поповића стр. 11—12.) Год. 1748. месеца августа 27. би изабран на сабору у Карловцима за архиепискона и митроиолита, и на предлог илирске дворске депутације би 11. новембра 1748. у досгојанству и потврђен. Умро је, као митроиолит у Бечу, 22 јануара 1749., те је иренесен у Буднм и ту сахрањен у цркви светог Димитрија. Јовап ЂорђевиК 1749 — 1709. Родом из Карловаца. Год. 1743. сномиње се као архиђакон (Летоп. 137. 44.). Изабран и иосвећен за еиискоиа натријархом Арсенијем IV Јовановнћем у Карловцима, 15. августа 1746. и пменован за Осек и Осечко ноље, где је остао све до 1748 год. Год. 1749. изабран за енископа вршачког и карансебешкога, ношто је дотадашњи еиискон Исаије Антоновић изабран био за архиенископа и митронолита карловачког. У анрилу п г. прими у Бечу декрет, да има становати у Вршцу ргствопо шобо, без знања Синода, те на презентацију митрополита Ненадовића потврђен царицом Маријом Терезијом путем илирске дворске деиутације 14. јула 1750. год. (Гласн. VI, 72. Детоп. 7. XIII.). Год. 1757. удари камен темељац енисконском двору и капели у њему. После смрти митронолита Ненадовића (ј 15. авг. 1768.) буде рескриптом царице Марије Терезије од 11. новембра 1768. именован за администратора митроцолпје, а на сабору пак карловачком 27. августа 1769. изабран за

архиепископа и митроиолита, те у том достојанству 3 (14 ) сеитембра и. г. и нотврђен. Умро у недељу светпх отаца 12. (^24.) маја 1773. и сахрањен 17. (29.) маја у манаствру Крушедолу. Викентије ПоповиЛ. Од 4. окт. 1 774. до 16. дек. 1785. Родио се у Пожаревцу у Србији 1711. год., откуд је са својим родитељима, због нанадаја турског, у Срем дошао. Књизи се учио у Вуковару код магистра Богића. Није се женпо. Год. 1728. дошао је у манастир Шишатовац, где се као манастиреки ђак сиремио за монашки чин, н те нсте године 6. октобра буде п)стрнжен руком Јеромонаха Глигорија, Год. 1734. јуна 29. буде у Северину у храму св. аиостола Петра и Павла руконоложен за ђакона, а за презвитера пак 18. априла 1735. у манастиру Лепавини, у оба степена од Симеона Филиповића енископа хрватскога, За пгумана шишатовачког произзеде га патријарх Арсеније IV , дана 12. авгЈста" 1739., у светониколајевској цркви карловачкој,/ а за архимандрита нак митрополит Павле Ненадовић у манастиру Шишатовцу дана 28. маја 1751. У манастиру Шишатовцу ировео је као игуман 12 година, а као архимандриг пунпх 24. године. Из многих се манастирских заиисника види, да је себе прегоревао за благостање манастира свога Прекомерно је љубио своју шишатовачку обитељ и сав свој живот посветио је нанретку манастира Шишатовца, којн тада беше лавра фрушкогорских манастира. А да се уз старање о напретку поверене му задужбине сриске радо бавио и књнгом, види се отуда, што се у књижници манастирској налази највише њигових књига из XVIII. века. Но не само да је био вредан и добар настојатељ манастира свога, већ је бпо велики ктитор пострига свога, па нгга више и основатељ садашње нове цркве манастира Шишатовца, јер је садашњу цркву, ко.ја је трећа по основу Шишатовца, иодигао о своме трошку, на оном истом месту, где је и стара црква била, Основ је истој иоложен 1758. а довршена је 1778. године. У синоду 1774. у Карловцима буде изабран за епископа вршачке енархије, која беше упражњена од 1769. до те године, и 6. јуна и. г. од митронолита Викентија Јовановића Видака нредложен преко ц. кр. комесара ба-