Српски сион

Н рој 24.

„СРПСКИ СИОН"

С тр . 377.

уЕеличају топлоту за вршење добра, и тада треба да укрене нашу храброст иротив свију искушења и нромена. Чим храбрије подноси ко сва гољења и све увреде за правду, тим више дарује му Господ својз благодатне силе, која усељује у душу мир и радост чак и посред тешких гоњења и прогонства. II ко може вама наудити, — говори св. апостол Петар — ако узидеше за добрпм? Но ако и страдаше правде ради. блажени сше; али сшраха њихова не бојше се, пиши се илашите. (1. Петр. III. 13.—14) Ако се ми, трпећи гоњења за правду, не бојимо никакових тешкоћа, нисмо малодушни усред нодвига трпења, него на против непрестано се уздамо у Бога, го нам се ни само гоњење неће показати као несрећа и невол^а. Долуштајући гоњења, на иобожне и добродетељне, Бог им ништа друго не жели, него једнно добро. Тим гоњењима Он њих куша, чисти, освећује. Он им даје прилике за заслугу, пошто се они услед гоњења налазе у неирестаној пажњи и у непрестаном бдењу над самима собом. За њих је чак корисно, што на њих устају непријагељи, — осећај оиасности, којој су они извргнути. снреча>ва их, да падну у лењост, која би их могла ногубити. Напротив непрестано бдење над собом побуђује их, да свагда ходе путем прпвде. Тим начином гоњења за правду, сама по себи горка, добротворна бивају за гоњенога: он се чисти у њима, као злато у топионици, и постаје досто.јнији у очима Божјим. Праведника су душе у руци Божјој, — говори иремудри, и иеЖе их се дотаЛи мука . . . Јер ако иред лицем људским и триме муку, нада је њихова бесмртношИу истуњена: и они у малом оштеИени, великим доброчинствима биЛе награђени, јер их је Бог искушао и нашао их достојнима Себе. Као злато у шоииоиици искушао их је и као илод жртвени ирима их. II у време њихове иосете засијаЛе. (Прем. III. 1, 4.-6.) II тако гоњени за нравду блажени су још и зато, што гоњења њих чисте и уносе у њих унуграшња духовна блага. Особито су блажени прогнани за нравду по оној високој награди, која им је обећана за њихов трудни подвкг. Њихово Је царство небесно •— говорп о њима Христос Снаситељ. Овде се у овом животу људи правдољубиви,

поштени, добродетељни гоне и прогоне, но за то се за сва лишавања и за све невоље њима обећава наследство царства небескога. Кроз многе невоље ваља нам уЛи у царство Божје, учио је ученике сво.је св. апостол Павле. (Дел. ап. XIV. 22.) Тврдо уздање у славу Божју већ и овде тако рећи отвара улазак у царство небеско н даје унапред кушање будућих блага. Тешње сједињујући нас с Богом, гоњења дају да осетљиво осећамо нрпсуство Божје. Ово искрено опћење с Богом као да савршено избавља од тежине невоља и служи као у место сгицања Њега и наслеђивања Љеговим блаженством. Многе невоље имају ираведни, али их од свију избавља Госиод — говори Псалмопевац. (Пс. XXXIII. 20.) Свако гоњење учи апостол — у ово време не чини се да је радосш, него жалосш; али иосле даИе, миран илод иравде онима , којн су научени Њиме. (Јевр. XII. 11.) Гоњења и невоље, усељујући овде само иредосећање блаженства царства небескога, у оном животу стичу нам право на жељено наеледство у становима Оца свога небеснога. „Не тужите браћо, гоњени од земаљскога, иоучава св. Григорије Ниски. Преселивши се одовуд настанићемо се у царским дворовима на небу".*) Правда ]е свагда гоњена. У историји старога и новога Завета налазимо много примера, како су људи грепши гонили добродетељне и побожне. Примери ти дају нам образац трпељивог поднашања свију гоњења и прогонства за иравду. Мрзио је неваљали Каин праведнога брата свога Авеља, гонио га ради побожности, и не одазвавши се гласу његове кротости и братске љубави, чак и убио га. (Бит. IV. 2. — 10.) Д ив.ђи Исак мрзио је кроткога брата свог Јакова и дуго га времена гонио, грозећи му се убиством. (— XXV. 27. и д.) Неираведни синови Јаковљеви мрзили су брата свог, праведнога Јоспфа; они су на све могуће начине зло смишљали на њега и вређали га, напослетку тајно га продали у Егииат, силом га удалили и изагнали из очевог наследства. (— XXXVII. 4, 8, 11, 18. до 29.) Мрзио је неваљали Саул кроткога Давпда; ни кротост, ни смиреност, ни трпељиво поднашање увреда нису могли победити ову мржњу, — до саме смрти своје Саул је гонио Давида, посижући на живот њогов. (1. Цар. *) 0 бдажен. У руск. стр. 47 7.