Српски сион

С тр . 378.

„СРДСКИ СИОН".

Б р . 24.

ХТШ. 9-12, 21.-28. и д.) Јудеји су мрзили велике избранике Божје, пророке, који су изобличавали њихов безакони живот, поучавали их, именом Божјим тражили понравак, и грозили се праведним судом Божјим; једне су од њих били, друге камењем побили, треће убили, уопће на све могуће начине гонили и прогонили. Јер су тако прогонили иророке, који су били ире вас — говори Христос ученицима својим. (Мат. V 12.) Св. претеча и крститељ Јован за изобличење Ирода због грешнога живота са женом братовљевом претрпео је затвор у тамниди, а затим и смрт. (— XIV. 3—11.) Св. апостол Павле, набрајајући разне видове гоњења за правду у старом Завету, говори: Другџ . . . избијени бише, не примивши избављења, да добиуу боље васкрсење; а други ругање и ране модиесоше, иа још и окове и шамнице; камењем иобијени бигие, ирешрвени бише, искушани бише, од мача иомреше, идоше у овчјим и козјим кожама, у сирошињи, у невољи, у срамоши; опи, којих не беше достојан свеш, ио иустињама иотуцаху се и ио горама, и ио шЛинама, и ио ировалијама земаљским. (Јевр. XI. 35 — 38.) Тако су били гоњени праведни у старом Завету У новом Завету гоњења за правду продужила су се и умножила. Сам Христос Спаситељ служи најузвишенијим примером поднашања гоњења за правду. Чисти и безгрешни, Он је чистоћом својом, својом праведношћу изобличио неваљалство и пороке савремених Му Јудеја. А некада је и отворено изобличио Он грехе и преступке. И како су Га мрзитга зато они, којих су се боље од свију тицала ова изобличавања, — књижевници и фарисеји? И колико и какових увреда, иодсмеха, какових гоњења, прогонства Он није прегриео! Ако мене изгнаше, и вас Ке изгнати — рекао је Христос ученицима својим. (Јов. XV. 20.) Како су гонили и прогонили Хрисга, божанственога Учитеља, тако су имали претрнети гоњења н аиостоли, ученици Његови. Тако је заиста и било. Ево шта говори св. апостол Навле о свима ученицима Христовим : на гледање смо били свешу и људима — говори он. До овога часа и гладујемо и жедпимо, и иодносимо голотињу, и страдамо, и иошуцамо се;... иогррују нас, гоне пас, хуле на нас, били смо као смешлиште свету, ио коме

сви газе до сада. (1. Кор. IV. 9, 11 —13.) Пророштво Христово исиунило се и испуњује се непрестано и до данашњега времена у цркви Христовој. Ево неколико примера из каснијега времена. Св. Атанасије Велики, архиепискон александријски, знаменити отац цркве у IV. в., био је изложен целога живота свога непрестаним гоњењима. Још у чину ђакона препирао се он са аријанцима на првом васе.Ђенском сабору, и навукао на себе мржњу непријатеља истине. Поставши архиеписконом александријским, св. Атанасије посгојано сеподвизавао против јереси Аријеве, и извргао се безбројним опасностима од стране непрпјател.а цркве, који су тражили чак и живот његов. После по године, како је био изабран за епископа александријског, светитељ је услед тужбе непријатеља, позван био од императора Кенстантина на сабор. Св. Атанасије је изобличио нотврду и довео противнике своје у забуну. Не гледећи ипак на то, император обманут измишљотинама, нослао је нобожног светитеља у заточење, у град Трир. Ово нрво заточење завршило се носле годину дана мањим. Други пут св Атанасије осуђен од аријанаца на номесним саборима, сам је бежао у нустињу егинатску. После иолугодишњег отсуства светитељ се вратио својој пастви. Но наскоро је био оклеветан од незнабожаца пред императором Јулијаном — отпадником, и поново је био нринуђен, да се бегством спасе. Тек после смрти неваљалога императора иовратио се св. Атанасије у Александрију. Но иосле осам месеци, када је ступио на цресто аријанац Валент, светптељ је поново бежао из Александрије. Он се сакрио у гробу оца свога и пробавио тамо 4. месеца, док му наиослетку Валент, убеђен неодступним молбама и претњама александријанаца, није дозволио, да се поврати. Тако је св. Атанасије био изложен непрестаним гоњењима. Од 46. год. свог епископовања нровео је он пуних 20 год. у заточењу. (Мин. 18 јан.) Борба његова са аријанцима, гоњења, којима је он био изложен од њихове стране, непоко лебива храброст, којом је он подносио све клевете, прогонства и гоњења, — све то чини њега великим обрасцем гоњења за правду. Ево и другог узвишенога примера — великога оца цркве св. Јована Злагоустог. Св. Јован, као презвитер антиохијски, ио вољн императора Аркадија био је узведен на архиепископски