Српски сион

.СРПСКИ С ИОН''. Б р 33 ХГ. О казнама. 58. Човек се приучава најлакше и најпоузданије на уредан и добродетелан >кивот, ако п.ма у том добар прпмер у снојима старијима п за то су дужна старија браћа да са настојатељем својнм буду на челу млађој браћи својој и свима по оном слов\ г аиостолову: „ скцлз - а гдско/их, жит|6|и'а. л10к0к1н5, д8\'0д|'а, к'к^010, чнстото1о". Тако ће се млађа браћа најпре прпучпти на уредан и добродетелан живот и избећи зле последице његове, казну. 59.

отр. 532.

тако не сме ни куће таквих људи никако похађати. X. О посетама. 51. Монах да не оставља манастир без потребе и дозволе настојатеља. 52. Лзађе ли монах ма куда ван манастира, дужан је да се вратп на време; а не поврати ли се, мора дати настојатељу рачуна о времену пронеденом преко дозволе. 53. Вез измољене најпре дозволе и благослова само се могу посећивати браћа у ћелијама својима, а и то само у означено време, ну настојатељ може у свако доба заћи у сваку ћелију. 54. Врата од манастира отварају се лети у 4. сата из јутра, а затварају у 9 сати у вече; а зими се отварају у 5. сати из јутра, а затварају у 7. у вече. Пре него што се врата у вече затворе, мора бити сваки монах у својој ћелији, осим ако би се задржао где с дозволом настојатеља. 55. Монаси могу с дозволом настојатеља полазити род свој, и то оца и матер, највише два иута, а остали род само један пут преко године. 56. С поља долазе посетпоци у манастир из јутра кад се врата отворе и звоно огласи на јутрењу, а излазе за вида, осим ако ће коначити у манастиру. 57. Сродници и пријатељи, ктитори и приложници могу приволом настојате.тевом остати у манастиру најдуже 3 дана; а преко тога само уз дозволу Епископа дијецезана.

Када који од браће у чему скриви, казни га настојате.т блажим казнама, прописанима у §. 61.; не успе ли настојател. својим казнама, предаје га сабору братском, који му по овпм правилима суди. 60. Казне треба и одређивати и примати не као бич, којим се озлеђује тело и вређа срце и душа, него као лек и срцу и души и као ономену за уреднпји и добродетелнији живот. 61. Казне су једне блаже, друге строже. а.) Међу блаже казне спада: 1. усмена опомена и укор, 2. укор пред братством, 3. одлучење од трапезе од 1 —3 дана, 4. сухојаденије на један дан. б.) Међу строже казне спада: 1. одлучење од трпезе од 4—30 дана, 2. сухојаденије од 2—8 дана, 3. затвор од 1 —3 дана, 4. затвор од 4—30 дана. Казне затвора могу се пооштрпти и једноуђењем. 62. Нађе ли се по несрећи у манастиру такав брат, код којега су остале без жељена успеха све горе изређане казне, тада подноси настојатељ о том образложено извешће Епископу дијецезану, који чини потребно расположење.