Српски сион

„СРПСКИ СИОН'

63. Чим се монаси буду више клонили свега онога, што их веже за варљиви свет овај срцем и духом, тим ће више умпратп свет овај за њи п рађати се у срцу и у духу њихову нов живот, пун чистог и сталног уживања и правога блаженства, ради чега су и написана и прописана правила ова. ИЗ СЕДНИЦЕ ПРАВОСМВНОГ СРПСКОГ СВЕТОГ АРХИ ЈЕРЕЈСКОГА СИНОДА, држане у Карловцила 29. марта 1899. године: Гкоргше с р. патрлјарх НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. ПРЕДСТАВКА православнога српскога свештк 1сгва протопрезвитерата Карловачкога, Митровачкога и Вуковарскога Његовој Светости патријарху српеком преузвишеном гоеподину ГЕО?ГИЈУ БЗРАШШВИЗ&У Ваша Свешости, Преузвишени господине, НаЈмилостивкји наш Архииасширу! Најсмерније потписани свештеници, извршујући закључке свештеничких зборова протопрезвитерата Карловачкога и Митровачкога, држанпх 29. апрпла ове године у Карловцима п Митровици, односно придружујући се овпма, у синовњем страхопоштовању п непоколебивој оданости према узвишеној особи Ваше Светости, подастиру Вашој Светости ову најпонизнију Представку. Ваша Светости! Многобројна и велика архипастирска и родољубива дела, којимаВаша Светост, хвала милостивоме Богу, скоро нео један деценпј занавља и унапређује живот наше св. цркве и у њој прквено-народнога бпћа напредак, учврстила су и умножила љу-

бав и оданост Вашој Светости најпоннзније подручнога свештенства, којом је оно радосно поздравило и високо ступање Ваше Светости на узвишени престо српских митро.полита-патрпјарха овопредеоне св. цркве. Тој љубави п оданости уз синовње страхопоштовање придружена је и наша искрена родољубпва захвалност на великим доброчинствима Ваше Светости, цркви, народу п свештенству учпњенима. Најсмерније потписани свештеници сретни су, да томе могу и овом препонпзном представком живога пзраза датп. Ти.ч радоснпје то чине, јер се при томе сретају и спајају са изјавама и прпзнањем онога угледнога великога дела српскога православнога народа овопредеоне цркве наше, који истинито и вољно уважава, да је Ваша Светост, за свога дичнога патријарховања, инаугуровала нашој цркви еру већега мара, рада и реда, а на многим линијама и еру несумњпвога напретка. У интересу цркве и народа нашега било је, да архипастирско старање и внсоко родољубпво деловање Ваше Светости, свом снагом, свима силама и одушевљеном вољом потпомажу, сваки са свога места и положаја, сви синови доста искушане свете цркве п довољно напаћенога народа нашега, како би нам све што је наше, било дично, добро п напредно. Но у место тога, многи од тих спнова, отежавали су и пречили Богом благословени рад Ваше Светости, тако, да ће их историја морати осудпти као виновнике свију оних узрока, који су пречили, да узвпшенп рад п најбоља архипастпрска воља Ваше Светости није на свима линијама црквенога н народнога живота могла до данас резултоватп успесима, за којима и данас чезне и најискреније тежи Ваша Светост. Можда то тако бива, јер још нису навршена тешка пскушења што их наша овопредеона црква има да поднесе, јер још нису исцрпљене патње овопредеонога српскога народа, што су му злим удесом, или г^-к^а Ј)ади иаши^х досуђене, да их