Српски сион

Б р . 34.

ЛТЦСКИ СИОВ."

С тр . 551.

ћину, али уз то и поштовање према Цркви лашој, према свештеничкол сгалежу и народу нашем. Посде обједа одвезоше се гости са двојицом придворника до манастира Крушедола. Жеља нм беше видетп и ову славну задужбину нашу. Г Архимандрит Анатолије Јанковић, домаћнн, својом љубазношћу предусрео је госте, поздравио их је, провео кроз манастнр н лепо угостио. Богате старине у ризници и квижници, стил цркве п старинска од велике вредности унутрашњост јој, положај и уређење манастпра, добнше у истини достојне п благодарне оцењнваче. Пунп благодарностп пожурнше се натраг у Карловце, где се опростпше усрдно са пратњом својом и са брзнм возом за Земун отпутоваше. Бе ћемо претерати, ако кажемо, да су овп гости отпшли из Карловаца управо очаранп. Томе је пајречптији доказ п брзојавна вахвалница, коју угледнп гостп сутра дан из Београда подастреше Његовој Светости. Овп мађарски научењаци уверише се о многим светлим појавама у нас, које се снлом затрпавају. Упознаше се боље са нашпм пршшкама; а на овом познавању утврдише поштовање и симпатију према сродном по духу п осећајима племену. Етички моменат, који је имала ова посета и ово гостонрпмство, јесге велик и значајан, н као такови заслужује пажњу, хвалу п свако признање. (Прелаз у ов. Правоолавље. - ) У Америци, у Таугап Еа, прешло је у св. православну веру 200 грко католика, којп су се тамо населили, а припадали су, пре сеобе своје у Америку, Крижевачкој грчко-католичкој бискупијн. (Дисциплинарна правила) за наше свештенство, нздана по Св. Архијерејском Сабору, која су ступпла у крепост од дана њихова публиковања у овоме листу, постала су предметом жестоке критике и иападаја наше опозицпоне штампе. Чекамо да она о тпм правплима каже све што уме, па ћемо јој онда иЈкФтх дати.

Нове књиге. Покрет. Свеска I. Садржина: Пристуи. Како се уре1)ивао Жетоиис. — 0 извештајима Књижевног Оделења и Одбора Матице Сриске. —- 0 књижници и књижничару Матице Српске. — Средина Матиг^е Сриске. — Нови Сад. НЈтампарија Сриске књижаре Браће М. Поповића 1899. Стр. 43. Намеру и задатак „//окрета" износи нам Приступ љегов овако:

„У овим свескама ће се претресати и расправљати питања која се тичу Срба у Угарској. Нарочито ће се у њима оцењивати друштвене, књижевне и просветне појаве и установе, тачно ће се констатовати садашње стање, износвће се иредлози за реФорму. Гледиште с којега ћемо то чипити, нравац којим ћемо при том ићи не ћемо да означујемо каким звучним именом. Ее ћемо да кажемо, да ће наш правац бити напредан, родољубив, рацијоналан итд. итд., само то једно обећавамо, да ћемо и при оцењивању старога и предлагању новога искрено, ио души казивати, и да ћемо гледати само на опћу народну корист." Четири чланка у I. свееци Покрета приказују се у Пристуиу овим речима: „Почели смо у овој свесци с Матицом Српском, јер миелимо, да је она и по свом задатку и по материјалним средствима једна од најважнијих наших народних уетанова. У нрвом чланку ће се бацити ноглед на досадашње књиге Летопиеа које дају нај јаснију слику Матичина рада, и разгледаће се, колико се Летонис под разним уредницима држао својега програма, колико је одговарао духу времена и иотребама народним. Други чланак ће ириказати погледе данашњих управљача Матичиних на задатак Књижевног <Јдељења и Одбора. У трећем чланку ће се расправити веома важно питање о књижници и књижничару Матице Српске. Последњи чланак ће оцртати средину из које Матица узима евоје раднике, и потражиће узроке неуспеху Матичина рада." Сва четирп, дакле, чланка говоре о Матици Сриекој. Сирота Матица! Сваке године се о њој каже по што год, и никад лепо. Као да је она крива што је онаква какви смо , какви су, мање више и њезине судије, критичари. Ево и I. св. Покрета, да јој чита буквице. Рецитује, уз неке евоје, не једаред чињене приговоре нашој Матици, њезином Летопису, Књижевном Одељењу и Одбору, њезином настојању и резултатима на иољу наше књижевности и иросвете, е човек не би смео иомислити, да су и гшсци Покретови чланови тога Одељења и радници око Летониса. У колико се ти приговори тичу онога, што би Матица требала, да, по своме задатку и материјалним среЈствима, даде књижевности и просвети нашој, ти су приговори оправдани и у Покрету, као што су били увек и пре њега;