Српски сион

Стр . 554.

„српски сиоа/

Вр.

Покрет, они би ое веП јавили и са места на којима су. Не „саветовати него радити". Под тим геслом хоћемо и требамо л.уди. ГГод тим геслом нека се покреће заверени и организовани квартет и нека нам пружа одсадаље свеске „Покрета", иа ће оне више стварне користи донети нашој кљижевности него што је прва, и ми ћемо их већом вером и лепшом надом ноздравити. Прва свеска Нокрета у најбољем случају показује добру вољу и тежњу, но у конкретном случају, дај Боже, да измене што критикује и оцењује, чему приговара и замера. Завршујемо речима г. Ст. С. у другом чланку Покретовом : „Ствар је проста: на.ма треба радених људи. Не вреди распиеивати награде, кад нема ко да пише, не вреди критиковати зло стање, кад нема људи кбји ће то стање поправити, не вреди етављати ма и најлепше иредлоге, кад нема ко ће их извршити." То је и наше мишљење. Али онда: на што и за што замераља Матици, Летоиису и т. д. ? Зар да критичари маскирају свој део кривице?... Без књижевника нема књижевности, без научењака нема науке, ег&о: људи и опет људи, рада и опет рада. Све друго само собом долази. То је наше Е§о аи(;ет сепвео... Зато и господи око Покрета велимо: маните се, људи, замерања, него прионите око рада. Толико нека је од нас, у најбољој намери, у нрвв, мах казано поводом I. свеске Покретове. Можда од осталих више користи буде. К. П.

Јавна захвала. Поводом каноничке визитације рекао је високонреосвештени госп. еиископ Љ/кијан БогдановиЛ измеђ осталога: да је крајцара маиен дарак, ал велика задужбина, нарочито да се не штеди од сриске школе, него и иоследњом крајцаром да се потпомаже, јер српска школа подмлатку нашем отвара умне очи и уши, а то је богоугодно дело и вечан спомен овога и онога света. Ова архијерејска реч разлеже се свуда по Барањи, и као да је ирвим плодом уродила у некадањој епископској резиденцији Дуна Сечују, у једној сиромашној срп. општини, где осамдесетгодишњи старац: Дионисије РагииЛ. занатлија и бивши становник Мохачки, враћа се награг у своје родно место Дуна Сечуј, да у кругу своје родбине проведе последње дане живота у миру, слози и љубави са свом српском браћом; па кад

је чуо глас нашег омиљеног Архијереја, како моли и иреклиње народ ерпски, да устраје у аманетима св. Саве, то старог Дионисију чисто подпђоше мрави, кану еуза, дође у одбор и рече: „Драга браћо! ево, од мога скромнога иметка ноклањам и ја српској школи дуна-сечујској 50 фор. а. вр. на умножењс школ. Фонда, да се из камата купују сиротој деци школске књиге"! Поклон овај радоспо је примљен и ноздравл.ен и сад се јавно захваљује госн. Дионисију Рашићу на овом скромном дару. Нека заиста он и његов дар буде од Бога благословен! Ал' и другима да буде иример и узор, да не остане празна реч нашег љубљеног архнјереја, него нек одјекне у живим делима но свим онштинама у Барањи. Из седнице месног школског одбора: Дуна Ссчуј (Варања) 15. (27.) августа 1899. Душан Радојчић Младен Чимрчак учитељ председник. Светозар Ристић школ. старатељ.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Ас1 бр. К. 714, 746/404. ех 1899. 173 1—2 С Т Е Ч А Ј. На утражњену парохију II. разреда при вознесенској цркви у Руми расиисује се стечај до укључиво 15. септембра по нов. о. г. —■ Компетенти имају до тога рока своје нроиисно инетрујиране молбенице надлежним нутем овој конзисторији поднети. Из седнице архид. конзиетолије, држане у Карловцима 12. (24.) августа 1899. Георгије с. р. Патријарх. С Т Е Ч А Ј 170 1 -3 који се отвара на два штипендијска места код закладе Васе пл. Николића у Сентомашу. На једно од тих места могу компетовати Срби Сентомашани од породице пл. Николићеве, а на друго Срби Сентомашани грађанског реда. Стииендистама, који нохађају долњу гимназију, долњу реалку, трговачку и грађанску школу издаваће се 300 ф . годишње; а горњо гимназистама и т. д. 400 ф ., универзитетлијама пак 500 ф. Рок стечају биће св. Тома т. ј. 6. (18.) октобар. Дотле нека сви они Срби Сентомашани, који могу и желе комнетовати, иоднесу срн. црквеном одбору своје молбенице и сведоџбе. Бач. Сентомаш 14. (26.) августа 1899 Црквени одбор.