Српски сион

Стр. 546

.СРПСКИ СИОН."

В р . 34

су пдолима на жртву принесене биле или је продавана на тргу баш иста та, храна, што је идолима на жртву нринесена била: ово се чинило у намери, да хришћане нреваре и да их тако наведу, да једу од идолских жртава. Али Бог своје верне не оставља; по светој вољи Његовој великомученик Теодор Тирон јави се евхаитском епискоиу Евдоксију и нареди му, да објави Хришћанима. да не купују на трговима никакве хране, већ да р;ухају шпеницу и воће и тиме да се хране, те л,а се тако сачувају од оскрнављења. То је кухање названо кољивом. Због тога се сваке године у петак прве седмице великога поста освећује кољиво у спомен и почпст св. велнкомученика Теодора Тирона Касније је ушло у обичај намењивати кољиво и другим Светитељима и спомену умрлих. Кољиво или кутија спремљена од житног зрна изражава веру живих, да ће умрли искрснути и да иза овог земног живота сљедује лепши и бољи жнвот, као што и зрно када се баци у земљу подвргава се трулежи, али зато ииак исклија у лепшем облику и доноси многи плод. Кондакх н Т к и) с к. Обе ове речи имају етимолошке сличности једна с другом. Грчка реч И-/.ОС, значи дол, а кондакх — хоухахсоу значи 7 суЛица, куЛврак (састављено из уЉхос, — кратки и 6 ! .у.1оу — кућерак). На црквенском језику, кондаком и икосом се називају свештене песме, у којима се садржи нохвала светоме или се исказује суштина дотичнога празника. Али ппак међу кондаком и икосом постоји разлика, и ако не по садржини, а оно по начину излагања садржине; кондак је кратка несма у похвалу светога или празника, а икос је опширна песма исге садржине. Према томе икос се вазда чита иза кондака и никада сам без овога; кондак у том случају служи као припрема за икос. Ко п V е. Ова реч неће бити славенска; она је иозајмљена или од грчкога, хотс?ј — сечење, сечиво\ или од латинскога сор1§ ■—■ крашка сабља Когш/мх се у нашој цркви назива кратки и с обе стране оштри нож, г помоћу којега се врше сва дејства над просфорама при проскомидији. КопТе означава оно копље, којим је један од војннка пробо ребро Спаситељево на крсту. КрасгрднесТ( или крдестрочТе (акро* стТ\-х) то јест прво грчко писме у сваком стиху канона. Када се сва ова почетна писмена скупе

уједно изражава.ју извесну, служби сходну мисао. КрасокВлк — Чаша из које се у грчким манастирима пије. Крестнми ( к - -Л итјн Т а , Л ит Т а). Крестх — Јсрст је оруђе мученичке смрти Спаситеља нашег Исуса Христа, које је за нас иостало оруђе спасења, и знак победе над омрћу и сатаном. Црква као невеста Христова дичи се н поноси се крстом Господњпм и сматра га за свој најленши украс и најјачи штпт протнву насртаја ђавољих. У олтару на светом Престолу увек се налази крст, који се због тога и назива ирестоним крстом. Осим тога има на светом престолу и више мањих, ручних крстова с којима се у празнпчне дане ири отпустима благосиља народ, односно износе му се ради целивања. У неким храмовима ставља се још један крст иза ирестола који се назива заирестоним. У нашим храмовима су занрестони крстови врло ретки али у руским ћемо их врло често наћи. Крст се поставља на највидније место у храму, на врху иконостаса, да би га сав народ јасно могао видети за време службе, те посматрајући га очима у срцу духовним очима гледао и сазрцавао велику тајну нашега откупљења, извршеног крстном смрћу Спаситељевом. Све свештене утвари што се у храму налазе и при богослужењима употребљавају као: одежде, сасуди, покровци, кивоти и т. д. украшени су крстом, па и сама снољашњост храма увенчана је часним крстом, тако да се са куле на све стране види знамење победе у Цркви Христовој. При тајни св. крштења крст се ставља на грудн онога који се крсти и тако сваки Хришћанин у току целог живота свог носи крст свој. Архијереји, архимандрити па п неки јереји украшавају се крстом Христовим ц носе га на, грудима као печат засведоченог срдачног исповедања вере у животу и у свакој прилици и неприлици. Најзад крст се ставд,а изнад гробова умрлих Хришћана те им прах мирно почива под сенком тога символа вере хришћанске и на њојзи основане и утврђене наде на опште ускрснуће II вечити ЖИВОТ иза гроба. (Наставиће се.) 0 назаренима и њиховом учењу* Пише Југ Станикић парох. Сад да видпмо, како је са учењем оних назарена, који иризнају и исноведају, да је * Наставак иза броја 26. о. год.