Српски сион

* К р 34 „СРПСКИ СИОН."

евхаристички хлеб и вино и истинито тело и права крв Христова, али све то само при употреби. тако да верни у св. причешћу једући хлеб и пијући вино примају уједно са хлебом и вином под хлебом и вином у хлебу и вину самога Госнода, односно са, под и у хлебу и вину једу исгинито тело и пију нраву крв Христову; иначе хлеб није истинито тело, а вино није права крв Хри''това после употребе, јер после уиотребе и „Христос одступа," па за то назарени и „употребл.ују све што је освећено." Нре свега: ако већ назарени верују, да Христос ирисуствује у евхаристичком хлебу и вину само ирп употреби ; те ако пз тог узрока и „употребљују све. што је освећено" како и од куда могу онда говорити и учитн о неком „одступању Христовом" ?! Из чега, и од чега да „одступи Христос," кад ничега нема, кад ншита нреостало ни.је, него је „све употребљавано, што .је освећено"?! Христос би из и од евхаричког хлеба и вина само онда и одступати могао, када би назарени „освећивали,, више него што им је за једну употребу нужно, и каз,а не би „уиотребивали све освећено," него би још нешто претекло, остало, од чега бн онда „Христос одступио." А кад то није, и кад код назарена така случаја бити не може: онда је крајњи несмисао говорити и учити о неком „одступању Христовом после употребе. Чудновато је даље и то, да назарени на длаку знати, на драм измерити могу, колико ће им хлеба и вина за нричешће нужно бити, те само и баш толико и освећују." И нрав. црква пазп на то, колико ће њених синова, њених чеда приступити св. тајни причешћа, па од прилике на толико частица ломи и односно реже онај део „агнеца," који је за употребу верних одређен, а у св. путир лије онолико вина, колико ће од прилике нужно бити; — па ипак никад и ни у једној цркви није био тај случај, да је било таман онолико частица и онолико вина, колико је строго нужно било, него је увек остало и остаје и частица и вина, које тада свештеник — у одређено време заједно са осталим деловима „агнеца" употреби. Дак1е: „Христос одступа после употребе од освећеног хлеба и впна; наравно овде треба нрво себи уобразити, да је после употребе нешто и остало,

С тр . 547.

Сад: ако је Христос после употребе од освећеног хлеба и вина „одступпо": то нам се онда и само собом каже, да је Христос пре употребе освећеном хлебу и вину приступио. Ту би дакле било неко кретање Христово, јер би Христос освећеном хлебу и вину прво приступио, а за тим од освећеног хлеба и вина „одступио." Па је ли то кретање, то нриступање и одступање Христово јасно исказано, или бар ма п најтамније наговешгено у оним речима, ко.јима .је Христос св. тајну причешћа установио? Наравно и овде нам треба као истину нризнатн и утврдити, то, да није тек само данас случај тај, да Хрпстос пре унотребе пристуна освећеном хлебу и вину, а после употребе од освећеног хлеба и вина одступа; него да је тај и такав исти случај био и бити морао и — на тајној вечери. те да су дакле и сами аностоли, са, под и у освећеном хлебу вину примали самога Христа, односно јели истинито тело и пили праву крв Хритову. Прочитајмо, односно наведимо сада саме речи Христове, Езо их: „И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословши иреломи га, и даваше ученицима, и рече: узмите, једите; ово је тело моје. И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: иијте из ње сви, јер је ово крв моја новога завета." (Мат. 26., 26.—28:) Е сад: где је и која то реч, која значи или која би требала да значи, или бар да наговести то, да је Христос освећеном хлебу и вину, а нре употребе приступио? А која је опет то реч, која би требала да значи или бар наговести, из које би се изводити и извести могло, да је Христос од освећеног хлеба и вина, а носле употребе одступио? Не само да те речи нема него у, и међу тим речима Христовим нема. — како рече Христос — ни „Тит или черте едине", којом би се буди какаково кретање, некакво приступање и одступање, ма само и из далека и ма к најтамније тек наговешгало. Наћи у горњим речима Христовим ма и најслабији и најблеђи траг некаквог кретања — ириступања и одступања, то може само и одвише растегљив ум, то може тек само и одвиша јака и смела — „фантазија." А кад ми у приведеним речика Христозим за тврдњу о неком кретању нристунању и одстунању — не можемо наћи ни добити баш