Српски сион

В р . 34

пажљиво прегледане и одобрене од епископа. То су све главније одредбе конгрегације обреда односно употребе старословенског језика код Словена римокатоличке вероисповести. Већ из површног читања истих лако се може увидети, да је тенденција римске курије, да ограничи СФсру употребе словенског језика, јер се, на нр , за право, да се може њиме користити, одређује старина од 30 година (К. 1.) А међу тим, баш у повије време све чешће и чешће указују се жеље међу Словенима римо католичке вероисповести, да се уведе старо словепски језик у црквенобогослужбену унотребу. Па и сам Рим, где налази да иде у корист љеговој сврси, попово га допушта, као што се то догодило на пр. у Црној Гори. Али, очевидно је, да се ие мора устунка учињена Црној Гори — но мишљењу курије — простирати и на друге Словепе католике, који би изнова иожелели драгоцено наследство својих отаца. (К. 2.). С каквом се намером све то чини у Риму, није се тешко досетити на основу историјских Факата одношаја ианства сирам словенског богослужења. Папство се је у нринципу свагда противило словенском богослужењу, допуштајући га само нод притиском неких политичких нрилика. Тако, донуштајући у ХШ. в. словенско богослужење тамо, где га је народ павикао да слуша, папство је тежило, да баш самим тим парализује у оним местима утицај Тшрило - Методијев православног богослужења, замењујући га глаголско-словенским по латинском обреду. А када је оно у том дово.љно успело, тада поче ограничавати у тим местима и глаголско словенско богослужење. У сваком случају, с овом политиком Рима тешкоје, па и немогуће је измирити такова Факта, као што је канонизација св. Ћирила и Методија, учињепа у Риму 1880. године, а тако исто и опширна уверења нане Лава ХШ , с којима се он обраћа к православнима, с тежњом, да их нреведе у крило римске цркве на основу нризнања његова главенства и остављања им обредиих особина њихове цркве. Не само нример словенских унијата, који су лишени обећаних

Стр. 545

им права на известан део црквене самосталности, но и бесправност словено-католика глаголаша, јасно нам показују истините и рђаве сврхе словепске политике у Риму. Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. Ио Михајловском „Словару" п другши пзворима радн Ст. С. ИлкиЂ. (Наставак). Клирх. Грчка реч "/.лтјоос буквално значи — коцка, део, део иаследства. Клиром се назива збор свих служитеља црквенских, јер је и сама служба у Цркви Христовој и у Светом Писму названа жрссплгА слКжеша хХгјрод ттј5 §сахочСа«; (Дјеј. 1, 17. 25). Овакав назив збора службеника црквенских, иотврђује нам мисао и убеђење, да на службу у цркви призива и избира сам Дух Свети, Који живи у Цркви, тако да људска расноре^ења у овом погледу свагда имају другостепено значење: ппд{ жрекТи на /Илтдм, и пјшчтјнх вкитћ ко едннодесАтн Лносто/ичжх (Дјеј. 1, 26). Осим тога назив клира, може означавати и то, да служитељи црквенски треба да су ослобођени од старања и брига светских, да би што слободније и савршеније могли служити Цркви Христовој. Због тога су и старозаветни Левити, по наредби Божјој, искључени били из удела ири дељењу земље обећане: да не в 8 детх жсрЦЕ|НХ /\ек Т тол!х ксе/и 8 плшени Л ек Т нн В чдсти;, НИЖЕ Ж ј )ЕК 1л\ СО ИсраНЛЕ /ИХ : Господк (гДЛ|'А жрЕкш ег">, гакожЕ рече е<и$. (Втор. 18, 1—2.) Колико. Ова реч по свој нрилици долази или од грчке хоХбјЗиг/, — вЈЈСша колача, шшо се па жртву пргшоси, или од латинске еоШто — смеса, скуи. Код нас се под називом кољива подразумева пшеница, узварена у води, зачињена и украшена разним носластицама. Ово се јело још и кушијом назива у Цркви. Кољиво или кутнја доноси се у Цркву и по особеном чину се освећује; освећење кољива бива или у част каквог светитеља или за спомен умрлих. После освећења једемо кољиво, сећајући се односног Светнтеља или умрлога. Обичај освећења кољива, веома је сгари. За владе Јулијана одступника, сва, храна, која се продавала на трговима, била је по његовој заповедн потајно иошкропљена крвљу животиња, које

„СРП СКИ С ИОН."