Српски сион

С тр . 562.

„СРПСКИ СИОН."

бр. 35

Црква и спасење је тпоје Црква". Бише небеса укорепила се дрква. Лакше је сунцу угасити се, него ли Цркви ироиасши и без гласа остати и у неизвесности бити. Амин.

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. (Наставак). Кад смо већ здравим разумом и правилним тумачењем показали и доказали, да је евхаристички хлеб и вино истинито тело и права крв Христова, не тек само за време употребе него и нре употребе, па и после употребе, онда би могли, да и не наводимо сведоџаба и доказа, да су о евхаристичком хлебу и вину веровали и учили хришћани нрвих векова цркве Христове исто онако, као што то ми данас верујемо и учимо. Јест, могли би; јер је тек више него вероватно, да су и Хришћани црвпх времена цркве Христове, односно да су и пастири и учитељи старих хришћана зцрав разум имали и иравилно тумачити могли и знали; они су то могли у толико лакше и пре, што су били ближе аностолима и апостолским ученицида, те су их већ " н.ихове речи и казивања на здрав суд и нравилан смисао уиућивали. А да и апостолеке речи, односно да у апостолским списима нпје све потпуно свакоме јасно, као што ни Христове речи нису увек биле потпуно јасне његовим ученицима — томе је доказ то, што се разни људи, односно 4 >азне верске заједнишз препиру о томе, како ово или оно из аи Јсгјлскпх сп и (•;!: схватити и разумети треба. —• А да аиостолске речи и списи ни првим Хришћанима и учи тељима првих хришћана нису биле доста и иотиуно јасне; те да су пастири и учитељи првих хришћана нитали апостоле — као што су то аиостоли питали Христа —■ да им њихове речи разјасне и растумаче те ће биги „близу памети". И ако би дакле, са сведоџбама изостати могли, ииак ћемо једну таку сведоџбу навести. Св. оци „трулског сабора", на броју њих 227, сакунљени 691. у Цариграду у свом 52. правилу одредише и рекоше: У све дане носта свете четрдесетнице, осим суботе и недеље и светога дана благовијести нека бива само света литургија пре освећених дарова." Апостолско правило 69. прети строго свакоме ономе, који

„не буде постио свету четрдесетницу пред пасхом;" но 66. апостолско правило опет забрањује пост „у дан Госцодњи (т. ј. у недељуј или у суботу"; дакле у суботу и недел>у забрањено је, обдржаваги посг, и то строги пост баш и за време „свете четрдесетнице." У 49. правилу Лаодикијског помесног сабора — одржаног око 348. год. — каже се: „У четрдесетницу не може се хлеб на жртву приносити, осим само суботе н недеље." — Како се — „у свету четрдесегницу пред пасхом не може на жртву приносити хлеб", т. ј. не може се служити потпуна литургија, на којој бива освећиваље хлеба и вина; него се, у св. четрдесетницу — „ускршњи ност" — потпуна литургија може служити само у суботу и недељу: то се у друге седмичне дане четрдесетнице — ио наведеном 52. правилу „трулског сабора" има служити „света литургија ире освећених дарова" т. ј. такова литургија, на којој се употребљава и вернима даје онај хлеб, који је на пређашњој, недељној лигургији благословљен и освећен, а благословл>еним и освећеним вином натопљен. ГГа како верни имају јести само истинито тело н пити само цраву крв Христову: то је онда јасан знак, да су верни на литургијама „пре освећених дарова" једући на пређашњој литургији благословљени и освећени, и благословљеним и освећеним вином натопљени хлеб у истину јели само тело и крв Христову; а то онет даље значи, да онај хлеб, којп се један нута благослови и освети и благословљеним и освећенцм в ином натопи. те у истинито тело и праву крв Христову претвори — остаје за увек, дакле и после употребе, истинитим телом и правом крвљу Христовом. А кад то тако не би било ни бити могло, онда „литургија пре освећених дарова" не би имала никакова смисла, нити би вернима вредило и користило штогод то, што примају и једу „пре освећене дарове." На послетку већ и то, што се при приступању св. тајни нричешћа захтева вера, говори у прилог учењу правосл. цркве, да је на име освећени хлеб и вино истиннто тело и нрава крв Христова; а цротиви се правосл. учењу, да је у том, да је са тим, да је иод тим освећеним хлебом и вином истинито тело и ирава крв Христова. Признаћемо и рећи ћемо, да је и код тог