Српски сион

Стр. 680

„СРПСКИ СИОН*.

Бр. 42.

Зар то, само то, што је свештенетво другога мишљења иего они? У томе је, дакле, цео сптеп. Ако је у томе, свештенство га мирне савести прима нн своју душу, уверено, да њиме чини добро цркви и народу. Корак Архидијецезалнога свештенства има своју мотивацију у свима побијенпм наводима за данашњи изборпи ред; у свима непобијеним и непобитним разлозима и аргументима за измену тога изборнога реда; у истини нитања о том изборном реду, у нраведиости својих захтева и — неправедности световњачких претензија. Хоће ли одлука свештеничког збора Архидијецезе Карловачке имати практичне вредности, то ће време показати. Ми верујемо да хоће. Практична вредност те одлуке је за сада у томе, да је дотичпо свештепство изјавило: како мисли и шта хоКе. те да се више нико од ирошивпика измене изборнога реда не сме позиваши на Лушање тога свештепства, шумачити та у своју корист. Ред је сада на свештенство осталих наших дијецеза. И ми се надамо, да свештенство Архидијецезално неће остати усамљено. На нашој страни је истина и правда — она ће и победити, кад тад, на славу иаше пркве, на корист милога нам иарода и њихове мучеиице — автономије. Не ћемо насиља и незаконитости, али хоћемо и тражимо истину, иравду и оишгу корист. То је лозинка борбе свештенства за нзмену изборнога реда. ЈеремиН.

Говор иротоирезвптера Јована Јереми&а држан б. (18.) октобра 1899. на епархијском збору иравославног срнског свештенства Архидијецезе Карловачке у ттању саборскога изборнога реда. (Свршетак.) Кад проучимо и практичну страну иредлежећега питања уверићемо се, да је и она против данашњега изборнога реда а за ивмену његову.

И на тој страни нема чињеница, доказа и разлога, који би оправдавали данашњи изборни ред, него се ту сретамо само са неким усиљеним, голим претпоставкама, са безобзирним сумњичењем, целим системом оцрњивања наше јерархије, више и ниже. Тако се војује против измене тога изборнога реда. Ту се истиче самосталност сабора, која је проблематична бага у периоду данашњега изборнога реда. Истиче се бојазан за автономију, н ако је до данашњега свога секвестрованога и разривенога стања дошла баш за време данашњега изборнога реда. Истичу се „јача и шира плећа народна", а чињенице доказују, да је наша автономија баш с тих плећа пала испод нуле. Истиче се зависност и попустљивост више а уз њу п ниже јерархије према државној власти, но се не доказује то ниједном чињеницом. Чињенице доказују баш попустљивост световњачке струје. Да, такав је арсеиал доказнога оружја против измене и за одржање данашњега изборнога реда. До данас је он, истина, спојен са потпуним успехом његових бранитеља, али са тоталним поразом огпптега добра нашега. Пођимо п на ту страну. Наводи се, да би засебним избором свештеничких посланика дошла у опасност слобода тога избора и самосталност сабора, а тиме да би дошла у опасност п сама автономија. А ево како и зашто. Вели се, напме, да је Епископат у зависности од државне власти и према овој до крајности попустљив тако, да би јој у автономној легислацији чинио таке уступке, који би уништили целу автономију. А пошто би при засебним изборима свештеничких поланика одлучан био утицај и притисак епископа, то би изабрани били они свештеници, које би одредили епископи и са којима би Епископат увек могао имати на сабору своју већину и помоћу ње чинити — протуавтономне уступке државној власти. За слободу избора свештеничких посланика — као и за слободу свију избора — увек је већа гаранција у тајном, него