Српски сион

С тр . 728.

-СРПСКИ СИОН."

Б р . 45.

њима не могу се наћи ни двије у којима би се потпуно једнако иисало о једном те истом предмету; чак и један те исти писад често цротиврјечи сам себи. Сјем тога није ни један рад људски без погрјешака и заблуда. Према томе и чистоћа садржине светијех књига непобитно доказује, да су оне написане по надахнућу Божју и да садрже најчистију ријеч Божју. Ако ли је пак свето писмо написано по надахнућу Божју и садржи у себи ријеч Божју, онда већ сама та околност налаже на нас особите дужпоши у могледу светога писма. 1.) Ми смо дужни шшо чешЛе чгташи и изучавати свето иисмо јер нећемо без тога имати потребно знање о Богу и о томе, шта је потребно да му угодимо, нити ћемо бити у стању да извршујемо обвезе свог хришћанског звања. Једаред заниташе св. Јована Зтгатоуста: „Е да ли је добро махнути се псалтира и не читати га?" На то одговори св. Јован: „Боље би било да застане сунце у свом току него ли се махнути псалтира, јер је врло корисно изучавати псалме и приљежно читати псалтир." Те ријечи св. Јована ваља примијенити и на све свете књиге. Од потребе је да их непрестано читамо и боље би било да застане сунце у свом току него да напустимо читање светог иисма. 2.) Сваки, који жели читати илп слушати свето писмо, шреба да се ирије свега помоли Богу, да му он благода&у Духа свешога просвјети ум и дарује разумијевање своје ријечи. У видљивом свијету не можемо ми видјети и испитивати спољашње приједмете, ако ли нам не свијетли свјетло сунчано и не расвјетљује те приједмете. Исто тако и у свијету духовном, који нам се открива у светом иисму, не можемо ми схватити истине и ириједмете тог свијета ако ли Дух свети не просвијетли ум наш. Тако и мора да буде. Свето је писмо написано по надахнућу Духа Божја; еле и разумјети га како треба, могуће је тек уз прииомоћ Духа Божја. 8.) Свето писмо ваља читати и слушати са искреном жељом, да се иоучимо из њега како да угађамо Богу и добијемо иобуду за иобожан и богоугодан живот. А то за то, јер нам Бог не дарова ријеч своју, да ми помоћу ње задовољавамо знатижељности својој, већ да се ускористимо њоме како ћемо угодити њему и спасти душе своје.

4.) Свето писмо не смије свако схвашати ио своме и тумачити у њему све својијем разумом. У светом писму има много истина узвишенијех и за човјечпји разум недостижнијех, које морамо примати вјером. Да се иак разјаснп недоумица ваља се обраћати светијем оцима црквенијем и тешко схватљива мјеста разумијевати сагласно са њиховијем тумачењем. Свети оци црквенп имаше због ^вог богоугодног живота. дар да нравилно схватају свето писмо, и ио томе, држећи се њих, избјећи ћемо заблуде у разумијевању ријечи Божје и добити нравилан нојам о томе, како ваља угађати Богу.* Гдје се налази ријеч Божја коју пзрече Бог кроз пророке, јединородног Сина свога Исуса Христа и кроз његове свете аностоле? Како се дијели свето писмо по времену свога постанка? Како се дијели црема садржини својој ? Шта доказује да се налази у светом нисму права ријеч Божја? Како ваља читати и слушати свето иисмо? (Наотавиће се.) * Лутерани дозвољавајући свима да читзју свето иисмо, остављају уједно свакоме на вољу, да га по своме разумијева и тумачи. Римаса пак нрква никако не дозвољава мирјанима читање светога писма без посебне дозволе енскопске. И лутерани и римљани налазе се у овом случа ЈУ У заблуди на штету епасења. У лутерана ушљед самовољног су.ватања светога писма, поникоше многа погрјешна тумачења и настаде силесија религијознијех секата. Код римљана пак, ушљед забране читања светога пиема, остају многи да га готово ни мало не знају. Наша дрква дозвољава свакоме да чита свето писао, а да нас сачува од кривог схватања овијех или онијех ријечи светога нисма, даје нам за руковођу тумачење светнјех отаца нрквенијех. 0 колизији дужности. Александарг Бронзовг (Наставак) Изнећемо други пример, који се ч налази у врло многим моралистичким системама. Показују на болног човека, ком је близу смрт. Око њега, болника, сродници и знанци стоје пред колизијом : с једне стране, они су дужни, по јасним одређењима моралног закона, говорити болнику (као и сваком другом човеку) само истину; а с друге стране опет, љубав према њему, изгледа, исто тако нх чврсто веже да скривају од њега истину, јер може штетно утецати на његово здравље. Но у ствари и