Српски сион

(Јтр. Ш.

.СРПСКИ сион. и

Б р. 47.

гоше поколебати Периетуу; она остаде стална и челична у својој вјери, као што и обећа на св. крштењу. Тада је бацише у тамницу. И сад, кад полажаше у тамницу, увалуд наговараше св. Пертетуу њеки човјек, који бијаше присутан кад је судише, да се одрече вјере хришћанске; он је подсјећаше, да ће бити она, кћи богатијех и знатнијех родитеља, лишена богатства свога и уважења, остане ли у вјери својој. Али све бијаше у залуд. У тамници роди св. Перпетуа сина, јер се баш њекако годину дана преда то и удала и наслађивала породичнијем животом. Послије њеког времена доведоше је оиет на суд. Овај пут дође онамо и њен осиједјели отац незнабожац, који је њежно љубљаше. Он држаше то за велику срамоту куће своје, што је кћи његова узвјеровала у Христа. Пун очајања плакаше и говораше јој тужнијем гласом: „кћери моја, сажали се над овом сједином мојом, имај сажаљења према оцу своме. Сажали се и над својијем нејакијем дјететом, које ће неминовно умријети, умреш ли ти. Какву срамоту навлачиш на иородпцу нашу!" Послије тијех дирљивијех ријечи, викаше јој он из гласа: „одреци се, одреци, дијете моје, вјере своје и сачува.ј живот свој." При томе љубљаше он руке њене, надаше ногама њенијем, нарицаше и непрестаноје мољаше да принесе жртву идолима. Многи присутни незнабошци бијаху дубоко потресени тијем нарицањем, па и они стадоше наговарати св. Перпетуу, да остави вјеру хришћанску макар само због свог престарјелог оца и нејаког дјетета. Шта учини послије свега тога св. Перпетуа? Сад се она налажаше у онаквом положају, о коме Исус Христос рече: „који год призна мене иред људима, иризнаЛу и ја њега иред оцем својијем који је на небесима, а ко се одрече мене пред људима, одреИи Иу се и ја њега иред оцем своџјем којч је па небесима" , и још: „који љуби оца или машер веКма него мене, ни]е мене досшо]ан, и који љуби сина или кИ&р веЛма него мене, није мене досшојан. и Љубав према оцу и нејаком сину, претње судијине да ће је мучити и погубити, могоше нагнати св. Перпетуу да учини оно, што учини чак апостол Петар у тешке часове искушења. Њена љубав према оцу и дјетегу, љубав према животу хваташе се у кошгац са љубављу којом љубљаше Бога и Опаситеља

свога. Но челична у свом исповиједању св. Пертетуа не одрече се вјере. Гласом, пунијем дубоке љубави, рече она, оцу своме: „заиста, жао ми те родитељу мој; врло ми је жао и мог милог сина, но ја не могу и не желим одрећи .се вјере у једног правог Бога и Спаситеља свога и остајем у тој вјери увијек, до краја живота мога. Бог и Спаситељ мој нека буде иомоћник мој у томе". Те ријечи св. исповједнице чуо је такође и незнабожачки судија. Он је врже са страшне муке, а за тијем осуди је на мученичку смрт. Св. Перпетуу бацише међу дивљу звјерад, која је бијесно раскида. И тако св. Пертетуа јавно и ријечју и самијем дјелом засвједочи своју травославну вјеру, тако да је не могоше ни наговарања, ни иријешње иа ни сама смрт склонити да се одрече ње. А на тај начин показивати хришћанску вјеру значи и исиовиједаши је. Својијем исповиједањем св. Перпетуа сиасе душу своју и наслиједи живот вјечни. Тако ће и сваки хришћанин, буде ли само ријечју и дјелима иризнавао вјеру своју, неминовно епасти дишу своју и наслиједити живот вјечни, јер се по ријечима апостола Павла „ срцем вјерује у аравду, а устима се иризнаје сиасење и . И обратно, ако ли не би који хришћанин хтио признати вјеру своју ријечима, он би тијем показао, да нема у срцу своме праве вјере и подвргао би се вјечној пронасти као невјерник и отпадник од Бога. Шта је вјера? Које су то истине у које морамо неонх'1Дно да вјерујемо ако ћемо да угодимо Богу и спасемо душу? За шго се назива изложење иравославне хришћанске вјере символ вјере? За што се зову дијелови символа вјере чланцима? Шга значи исповиједати нравославну хришћанску вјеру? (Наставиће се.)

Проповед о пријатељетву. на текст: Не ктомб кдсх глаголк> ракк!; клсх дрбгн. (Јован 15 гд. 15 стих.) „Више вас не називам слугама.. .. него вас назвах пријатељима." Ко то говоритако? Ко чини обећањето? Ми знамо, љубазни моји ! Он, Јединородни од Оца; он, чијој власти је Огац све потчинио; коме је Он дао сву моћ