Српски сион
Стр. 22.
„СРПСКИ СИОН."
Бр. 2.
су, да је томе наглом опадању њихове моћи и славе узрок у немоћној и лабавој управи Соломоновој. Они су жељно очекивали у срдима својим иромену на царском престолу, јер мишљаху, да ће у новом цару добити избавиоца од коначне нропасти своје. Дом Давидов беше им омрзнуо у последњим годинама владања Соломонова. Требао је само и најмањи отпор сина Соломонова ири ступању на престо — уопће народним жељама, па да се сва, већ и онако суревњива, колена од Јудина оделе, оставе Дом Давидов и подигну нову, засебну државну организацију, под врховном управом, већ давно на престо претендујућег, Јефремова, колена. Ту жељу впђенијих људи у Израиљу издашно су потпомагали пророци, а особито пророк Ахија Силомљанин, који је свуда проповедао против Соломона и уопће Давидова дома. Истина Бог, било је и такових у Израиљу, који су мислпли, да ће се све то и без насилног преврата моћи, мало по мало, довести у правилан ток и законити ред. Али њихове жеље не испунише се, јер нови владалац, наследник и син Соломонов — Ровоам не беше дорастао оном времену, у ком је имао да ступи на престо и управља државном крмом. Када је Соломон скренуо с путева Господњих заповеди*, тада се Бог разгневио и објавио му о невољама, које ће иомрачити носледње дане његова живота, а са свом својом тежином оборити се на прве дане царевања његова јединца — Ровоама. По летописцу Бог му је то овим речима објавио: „Отргнућу од тебе царство и даћу га слузи твоме" (3 цар. XI. 11). Ова воља Божја сигурно је била објављена Соломону преко посланика Божјег, јер са непосредна откровења Божја он је већ постао недостојан. Може бити, да је весник овог гнева Божјег био сам пророк Ахија, ко.ји је мало затим обукао Јеровоама царском влашћу над десет колена отргнутих од царства Соломонова. Но премилостиви Бог ради заслуга праведнога Давида указује и његову неваљалу сину велику * Овоме је свакако био узрок његова морална поквареност, што се слаже и с Божјом речју (Римљ. VII. 25) — а не, као што неки мисле отупљење ума, кад ето и данас у свету видимо, да се често живот и рад пначе мудрих људи, не слажс са њиховим убеђењима — а то је обичан и вечан Факат, откако је природа човекова, услед првородног греха пала и грешном постала.
милост, говорећи даље: г Али за твога века нећу то учинити ради Давида оца твога; него ћу га отргнути из руку сина твога. И нећу отргнути свега царства, једно ћу цлеме дати сину твоме (3. цар. XI. 12. 13) т. ј. колено Венијаминово, Господ обећава, да ће оставити царском дому Давидову, а племену Јудину. А и сасвим је оправдано —■ вели бл. Теодор Бог сјединио ова два колена. Као што је колено Јудино имало царску власт, тако је опет Венијаминово имало храм Божји стога, што је Јерусалим био у земљи колена Венијаминова". И доиста, већ наскоро после тога почеше се указивати први знацп гнева Божјег. Развраћен бурним животом на двору свом, Соломон није обраћао пажњу на унутрашње и спољашње стање свога народа и своје царевине. Ту прилику уиотрсбише неки кнежеви покорених народа, па се подигоше да стресу претешки и несносни иго Соломонов. На југоистоку иодиже се идумејски кнез Адер, који се за време Давидова освајања Идумеје срећно сиасао бегством у Египат, те се сада диже да поврати себи свој престо, а народу своме извојшти слободу. На северо-истоку пак подигао је буну неки Разон, роб цара Адразара, кога је још Давид једном силно потукао. Ставивши се на чело чети, завлада он Дамаском, иоста кнез, те заснова велико сирско царство са столицом у Дамаску. Али ти догађаји, што се збиваху на далеким границама, нису ни близо тако опасни били, као оно, што се збивало у самој царевини. Господ је у праве^ном гневу свом предсказао Соломону, да ће од њега царство одузето бити и предано бити у руке роба његова. А тај роб био је Јеровоам — син Наватов из колена Јефремова. Име овог младића, слично имену сина Соломонова — Јеровоам, показује нам, да је он рођен у ранијнм и златним годинама Соломонова царевања, када се народ гордио својим богатством, својом снагом и многобројношћу. Ровоам слично грчком Полидету, показује на многобројност, а Јеровоам слично Ервидету означава множину народа. Он је био син удовице Сергије жене Наватове из незнатног градпћа Сариде,* а удовице на * 11о свој прилици, то је каснији град Цартана у долини Јорданској.