Српски сион

Б р. 2.

Стр. 23.

пстоку у опће убрајане су у најнижу н најжалоснију класу народа. Близина Сараде оном глиненом пољу, на ком су се бронзани судови лили за Јерусалимски храм, сигурно је пружила Јеровоаму прилику, да дође у додир са већим масама Соломонових раденика, а његова снага п храброст учинила је све остало. То је био, по свој прилици, човек мудар и уз то особито леп, па је Соломон и нехотиде обратио на њега пажњу, премда је био заслепљен свемогућим љубимцима и удворицама својим. Уважавајући особиту способност и вредноћу овога младића, нри прављењу земљаних препарата, за утврђење града Давидова, цар Соломон поставп га за надзорника над раденицима, који су већим делом били из његова рођеног колена — Јефремова. Овај положај био је врло опасан; и ништа не показује тако јасно такт и разборитост Јефремову, као то, што је он умео потпуно угађати својим предпостављенима, а да ни мало не отуђи од себе раденнке и саплеменике своје. Између осталог ту се он упознао и са оронулом страном политичког живота; увидео је све терете, које је морао подносити народ, само да задовољи неумереннм и разузданим жељама царевим; чуо је тешке уздахе раденика, видео је силан рас.кош двора и моралну поквареност цара. (Наставиће се).

Проповед на Богојављење. По праву ли се наш XIX. век назива просвећенијим од пређашњих векова? Да ли вам је свима, браћо, познато, како се вову п називају на језику црквеном наступајући дани, који почињу од данашњега дана — празника Богојављења, па трају до св. Саве — оданија празника Богојављења? На језику црквеном они су познати и називају се данима проскцшпА. За што се тако називају дани ти? За то, што је Бог, 1.) на дан Крштења Христова јавио свету тајну Свога тројичнога јединства, јер је у тај управо дан видео свет сву св. Тројицу: Бога Оца у гласу с неба, Сина Божјега , који се крстио у Јордану и Духа Свешога у виду голуба како силази с неба. А то, није ли врхунац просвећења, - видети Бога у св. Тројици? 2.) За то се називају овако дани ови наступајући,

што се у древности обично и нарочито у те дане просвеЛивали св крштењем они, који су поверовали у Христа. Но нисам ја за то почео реч о наименовању данашњега дана и наступајућих дана, да протумачим, и само протумачим, за што се они тако зову и називају ? Не, мене руководи друга мисао у овај мах, коју ја желим ради дана да поделим с вама. Наш век врло се радо хвали, да је он од свих векова најпросве~Кенији. По праву ли он тако велича себе? По мом мишљењу, не треба и не тражи се много премишљања, да можемо разумети. да се он бадава и неправедно тако високо заноси. Да! Кад је, као што сте овај час чули, по схваћању св. цркве, виши стенен просвећења у томе, да можемо имати и да имамо јасан појам о Богу: то какво дакле преимућство има у том одношају наш век пред другим вековима? Мало је то : синови нашега века, поклоници просвећења, могу ли се уопће звати п називати просвећенима у кад су они поцрпли, по њиховим речима, сву мудрост, а међу тим до главнога баш и не могу никако да дођу, т. ј. до познања Бога; кад они не могу да виде, шта више, трагова свуда присутности Божје у свету, што делимице разумеше и незнабошци ? Ваша воља, то није знак људи просвећених, него је то знак незнања — викати о себи : „ја сам најпросвећенији век, ја сам просвећен човек!" — И у то исто време не стидети се говорити, као што већина наших надринаучењака говори: „ја не знам и не познајем Бога, јер не видим Га\ и Није ли јасно противуречје: „просвећени" и „не видим!". „Не видим Бога, не видим душе у човеку!" Боже милостиви! До каквог помрачења ума може да дође човек! „Ми смо народ просвећени" вичу о себи наши мудраци, а међу тим и себе управо не могу нпкако да разуму, и у себи баш осим комад меса ништа не виде? У човека не виде човека , и напротив ншпта им не може да смета казати: иросвеЛење! . ■ . Не браћо, нека нас избави и сачува Бог од таковог просвећења. Ево друго би било дело, кад би прваци века овога примили на себе посао и труд развића и ширења хришћанских начела у маси народа, тада би заиста немогуће било не казати ,о XIX. веку, да је он — век истинито просвећени, ка,о што је