Српски сион

Бр. 6.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 91.

лови стављају на дискос у облику крста, за спомен страдања Христова на крсту. После тога се део Г(г — снушта у потир, те се сједињава са пресветом крвљу Спаситељевом, а остала три дела, дробе се на још ситније делпће и с њима се причешћује; са делом ХО — причешћују се свештенослужитељи, а са деловима НИ — и КД — причешћују се световњаци. Раздробљавања односно ломљење светога хлеба, установио је Оам Господ Исус Христос на тајној вечери, а преко Апостола и њпховпх првих ученика сачувало се оно у цркви — у њезином предању — све до данашњега дана. Раздробљавање св. агнца не треба, да поколеба веру нашу у прксутност Спаситељеву у св, хлебу, јер ми верујемо, да је у сваком целићу дотичнога хлеба присутан Сам Господ Исус Христос, Дгнецх Еожж, рлз= ДРОБЛАЈЛШИ НО 116 (МЗД-киАеЛ1к1И, КСЕГДД гадо« лјуи , но ник «/1иж( иждиваеткж (в. погл-кдо^ канп ск. ЛитВргЈн). Р л з р ■к ш I н I { — долази од глагола разр'кшати т. ј. разрешавати, ослоба^ати, дозвољавати, дотуштати. Рлзр'кш«нј{л\х се назива дозвола, којом се извесноме лицу које је сходно црквеним правилима, на извесно време упућено било, на известан ванредан начин живљења — по ново дозвољава обичан начин хришћанског живота. Н. пр. у првобитној цркви, новокрштени и миропомазани није се смео у току осам дана умивати, нити скидати са себе одело, које су му ири крштењу обукли; у осми дан, скидао је он у храму бело одело, умивао се уз молитву и номоћ свештених лица и после тога се опет облачио у своје обично одело. Исто тако и новопостригнути монаси, тек у осми дан по пострижењу, после молитве коју им вастојатељ очита и по благослову дотичнога, скидају кукуљ са себе. Разрешење венаца које се над новобрачнима у осми дан после вевчања извршавало, састајало се у томе, што су они уз молитву и благоелов цркве, скидали са себе брачне венце, које су у току првих седам дана дужни били на главама носити. Разрешење, које се односи на употребљавање извесних јела, односи се на пост, за време којега се односна јела не смеју употребљавати. Но у главноме се разрешење односи на праштање грехова у тајни покајања, којом приликом свештеник —

по власти добивеној од самога Исуса Христа, да може задржавати и отпуштати људске грехе — трашша и разрешава покајника од грехова. Риза (в. Фмонк). Р н п и д л — долази од грчке речи рот1$, ротбсоу и значи махалица, вејало, оруђе којим се [гоне мухе. Рипидама се називају кругови — утврђени на подужим дршкама — на којима су изображени шестокрилати Оерафими. За време свете литургије по освећењу часних дарова, ђакони стојећи са обе стране светога престола, треба да машу рипидама над св. дарима; отуда су и добили дотични кругови назив рипида. Махање ово установљено је ради тога, да се свети дари сачува-ју од насекома; у духовном смислу нам рипиде престављају небесне бестелесне силе, које невидљиво присуствују и участвују с нами при служењу свете литургије. Код нас се данашњим даном рипиде употребљавају само у символичком смислу и држе их свећеносци на солеји, у олтару се иак не употребљавају, већ их обично замењује, засебан четвороугаони покривач, који се по освећењу светих дарова ставља на свети потир. У Русији се и данас при архијерејским литургијама употребљавају на први начин. РВкокозложјн Т ј и р 8 к ♦ п о л о ж I н Т е је веома стари знак, односно начин благосиљања, који се састоји у томе, да онај који благосиља, ставља своју руку на главу онога, кога благосиља. На тај начин је и патријарах Јаков — по свој прилици подражавајући својим претцима — благословио унуке своје, децу Јосифову (Пост. 48, 14—18). Господ Исус Христос је сво^им сопственим примером осветио овај старозаветни обред. када је при благосиљању деце — коју Му доведоше — ставио руке Своје на њих (Мат. 19, 15). Свети Апостоли су стављањем руку саопштавали новокрштенима благодат Светога Духа (Дјеј. 8, 17 ; 19, 6). Осим тога су Апостоли полагањем руку, саопштавали одабраним мужевима благодатну силу и сиособност, за особену службу у цркви: тако су полагањем руку посвећени првих седам ђакона (Дјеј. 6, 7); полагањем руку посвећени су Барнава и Павле на дело јеванђеоске проповеди (Дјеј. 13, 3); полагањем руку апостолских постављени су у цркви први еиискоии и свештеници (I. Тим, 4, 14. и