Српски сион

Стр 108.

Б р . 7.

свеучилишту Његова Величанства Фрање Јо- , сипа I. заведе катедра и за предавање српске историје, пошто у овој земљи живи и српски народ, који српски народ има уз домовинску и своју носебну историју и да се позове један Србин православне вере, сиецијално образован у том правцу, да ту струку науке онако темељито предаје, као што предаје стручњак Хрват хрватску историју. Уочујући потребу, да се и српски право славни богослови, који се спремају за више чинове у сВојој цркви, могу образовати научно, моли та карловачка опћина, да се на нашем свеучилишту, споразумно са св. Синодом српске православне цркве устроји српски православни богословски Факултет, на којем би синови српског народа богослови добивали своју вишу научну наобразбу. Овај део молбе морао би ићи претходно српском православном енископскоме Синоду, да он испита оправданост те молбе, јер српска православна црква у митрополији карловачкој има у Сремским Карловцима своје богословско училиште, које постоји већ сто година и које је настојањем Његове Светости патријарха Георгија Бранковића преустројено из темеља, снабдевено с одличним стручним проФесорским снагама и за које ће богословско училиште Његова Светост патријарх, по свечаној изјави својој пред саборским одбором, у току овог пролећа, из захвалности према Божјој милости, из љубави према напретку богословске омладине, о дану десетгодишњице, од када је Његова Светост ступила на престо српске православне патријаршије из својих средстава основати богословско семениште, које ће се издржавати са свим својим потребама из дојакошњега извора, клерикалнога. школскога Фонда, из којега су Фонда добивали штинендије ерпски православни богослови до сада, а ове године ступа на снагу и нросветни велики фонд славнога Србина Саве Текелије, који износи један милијун и 100 хиљада Фор., те ће се трећина прихода и тога фонда моћи уиотребити на издржавање сриског богословскога семеништа у Ср. Карловцима. Према томе потребу, да се оснива богословски Факултет за више образовање српских православних богослова на нашем свеучилишту, позван је једино да иросуди и уочи срнски еписконски Синод српске иравославне цркве у нашој домовини.

Иста српска еремско-карловачка онћина молећи, да припомоћ за српске православне цркве у домовини буде размерна, моли, да се припомоћ не дели овако, како се дојако делила путем земаљске владе на молбу појединих опћина и појединих свештеника, него да се целокупни износ те саразмерне припомоћи изда врховном административном органу српске православне цркве, Саборском Одбору у Ср. Карловцима, да би он, који је у стању да боље просуђује потребу појединих богоштовних опћина, ту помоћ размерно и праведно подељивао. Иста опћина моли уједно, да се по примеру, како се издаје прииомоћ научним и уметничким друштвима које носе обележје хрватско у домовини, да се та припомоћ за овај мах, док се такова српска друштва не образују, резервише, односно да се на те цељи односна свота одлучи и преда Школеком Савету у Сремским Карловцима, који би ту своту укаматити дао, док се не би такова средишта за неговање науке и уметности у нашој домовини са српским обележјем основала. Један део молиоца тужи се и обраћа пажњу овога високога сабора на ту околност, да се у обћинама, у којима мешовито живе и православни и римокатолици и становници других вероисповести, да се након светковина, т. зв. великих нормираних празника католичке цркве, не светкују исто тако велики празници српске православне цркве, наиме тужи се један део молиоца, да српско становништво с највећим пијететом слави заштитника свпх просветних завода српских и заштитника школа, св. Саву, па да бива случајева, да код прославе тога празника, у којем се најрадосније учествује, не показује се никаково учешће према тој светињи. Ти православни Срби моле, да би се законом или путем другим, којим се одређује обдржавање нормативних празника римо-католичких, узео обзир на то, да се светкују нормативни празници и српске православне цркве и то подједнако од свих грађана, који у тим обћин.чма станују. Један део молиоца, православни Срби из пакрачке околине, моли такођер, да се упуте власти земаљеке, да са Србима у њиховим уредовиим додирима уредују језиком српским. Одбор за богоштовје и наставу, разматрајући овај део те молбе није могао да нађе разлику између данашњих наших књижевнпх језика. Ми се сви у овој домовини служимо данас једним је-