Српски сион

С тр . 107.

0 даљем петиту, којим се излаже о неким молбама, да би се нови школски закон у том иравцу преустројио, да би омогућио подизање тих срнских вероисповедних школа, али да буде уједно земља обвезана, да даје средства за подизање и издржавање такових школа, тај део петита долази, по схватању одбора за богошто вје и наставу, у директну опреку са самом том жељом, јер нема случаја у ниједној образованој држави, да би она допринашала материјална средства на издржавање икојих автономних школа, а овамо одрекла се свакога утецаја на те школе. Искати дакле аутономну школу о трошку државе, значи тако рећи претворити те школе у државну школу. Тај део иетита потире се са иетитом главним: да се олакшају услови за подизање тих српских аутономних вероисиоведних народних школа. У молбеницама овима наглашује се нотреба, да се законом уреди равноправност српске православне цркве са црквом римо-католичком у на1 [Н)ј земљи, особито у њезиним међусобним, у тако званим интерконФесионалним одношајима. Потреба тога уређења наглашивана је у овој високој кући са свих страна; иотребу тога уређења признала је и висока кр. земаљека влада изјавом преузв. главара земље, који је придржао ееби право, да у име своје владе одреди са своје стране време и да просуди околности, кад би било и по земљу и по све вероисиовесги у земљи најподесније, да се ти међувероисиоведни односи регулишу. У овим молбеницама разлаже се даље и молба, да се и сам назив сриске православне цркве, која се обележава дојакошњим законом као „грчко-источна", промене у назив, којим се она сама служи: „српска иравославна црква". Петенти моле даље за своју српску православну цркву,. да номоћ, која јој се пружа из земаљских средстава, буде размерна оној снази, ио којој материјалној снази ериски православни народ у Хрватској и Славонији носи јавне терете. Одбор за богоштовје и наставу разматрајући тај део молбе држао је, да иетенти у том иогледу нису имали у виду све изворе, из којих се римо-католичка црква подупире из земаљских средстава. За римо-католичку цркву ностоји више нравних наслова из прошлих столећа, постоје извори, којима земља располаже, намењени су ли за из-

државање римокатоличких потреба, те прематоме и помоћ, која се пружа римо-католичкој цркви, мора по нрироди саме ствари, осим обзира на број следбеника те цркве, већ и по иравној страни извора за нрипомоћ бити обилнија. Моаитељи траже даље у току својих захтева, да кр. зем. влада призна право јавности српским аутономним учитељским школама у Пакрацу и Карловцу. По изјави кр. зем. владе, коју смо имали срећу у одбору за богоштовје и наставу чути из уста преузвишенога господина главара земље, признање те јавности везано је за иснуњење извесних услова, а расправе о том воде се већ измећу кр. зем. владе и врховне школске области срнске православне митрополије карловачке, и док се још неке незнатне препреке, које стоје томе на путу, уклоне, следоваће признање јавности како учитељске школе у Пакрацу, тако и учитељске школе у Карловцу. Један део молиоца, наиме православни Срби из изборног котара новоградишкот за српски народно-црквени сабор, прикључујући се молби иравославних Срба из Ј1ике и Крбаве, свраћа пажњу овог вис. сабора на једну околност, која се догодила још год. 1874., кад је новодом увађања школског закона самим извађањем тога школског закона много школа дотле вероисиоведног карактера нретворено у школе опће, у школе комуналне. Петенти наводе, да је том приликом много школских зграда, школских :-емљишта, школских заклада и школског намештаја неправедно протузаконито одузето и отуђено од срнских нравославних црквених опћина, којима су те зграде, та земљишта, те закладе и учила припадала, те је то преузето за школе комуналне. Из изјаве Његове преузвишености госи. бана сазнао је одбор за богоштовје и наставу, да има такових случајева, али да је кр. земаљска влада вазда, где се ти случаји прпјаве и законито право на властност тих наведених нредмета искаже, вољна одредити, да се све оно, што је српским православним црквеним опћинама или њиховим школама год. 1874 неправо и протузаконито одузето, законитим власницима новрати. Сремско-карловачка српска нравославна црквена опћина подупирући првобитну представку личко-крбавску и остале молбе, које су поводом те молбе вастале, моли са своје стране још посебно: да се овде у нашем главном граду на