Српски сион

В р.

„ср П ски

сион. &

С тр. 9{).

ством, хуљењем Бога, јереси и више пута га свечапо осудише на помесним саборима.* А да побију то учење дрквени учитељи се међу осталим позиваху и на Св. Писмо, те опажаху; а.) није могуће, да би Син Божји изабрао себи за матер ону, која би родивши Њега неискусобрачно, натприродним начином, хтела после тога нарушити своје девичансгво. б) није могуће, да би и пресвета Дјева Марија, која је Бога родила и која је из онога, што је за тим ишло, сазнала чудо, одважила се, да има заједница с мужем. в.) Није могуће то ни од стране ЈосиФа, човека ираведног (Мат. 1. 19), особито иосле тога, када се удостојио, да буце тајником и сведоком натириродног рођења Сиаситеља света од заручене му пресвете Дјеве. г.) Спаситељ је умирући на крсту поверио Своју Матер св. Јовану Апостолу и Евангелисту рекавши му: се /иати ткоа . а ЕБој : а скшх ткон (Јов. 18, 26— 27.), што без сумње не би, да је она имала мужа или још деце. Па инак се ти безбожни људи, да докажу своју безбожну тврдњу позивају на божанствено Ов Писмо. Они се иозивају нрво на сам назив „браћа" (сратУл, аогХсрос.), говорећи, да реч абглфос; значи брат а не роћак. На то можемо одговорити, да реч абеХфод као и јеврејска реч асћ не означава само брата у правом смислу но и сваког ближег рођака н. пр. братића, сестрића, брата од стрица. Нотврде за то можемо наћи у Св. Писму. Тако ii. пр. у првој књизи МојсиЈевој названи су браћом Аврам и Лот (Биће 13, 8.), премда је Лот био Авраму синовац, син брата Аврамова Арона (упореди Биће 12,4 — 5; 14, 14—16); браћом су названи Јаков и Лаван, премда је Јаков био син сестре Лаванове Ревеке, жене Исакове (упор. Биће 28. и 29. главу са об. и 37.). На тим и још многим другим местима превели су БХХ јеврејско асћ са аВгАсрод Исто тако и женски род асћоШ = аЗгХсрт], означује у Ст. Завету не ретко рођаке у ширем смислу (упор. Биће 24, 59. и Јов. 42, 11.). * Тако н. пр. на сабору римеком, којн је држрн 320. Г од. иод председништвом папе Сириција и на сабору миланеком, који је држан исте године под председништвом Св. Амвросија. "

Даље се позивају на то, да су браћа Христова увек у друштву пресвете Марије Дјеве; те ако она ниеу њена деца, то шта ће она с Њоме? На тако нам је нитање врло лако одговорити. Браћа Христова као дсца Јосифова налазе се у друштву пресвете Марије Дјеве зато, јер им је она место њихове матере, јер им је она маћеха. Ако још при томе узмемо у обзир и смрт ЈосиФа, заручника иресвете Богородице, који је пошто о томе ћуте Јеванђелисте, умро још пре ступања Спаситељева на јавну службу,* то ће нам врло разумљиво бити, што се деца Јоси ^ова налазе у друштву своје маћехе. Овде можемо одговорити тима тумачима заједно са старим учитељем црквеним Хиларијем: „Уегит ћоттез ргаУ18811гп ћтс ргаезитип! ортћ отз зиае аис1опШет, с|иос! рћггез Боттит П08ћ'ит Гга1гез ћаћи18бе зћ П'а(1ћит. 0и1 81 Мапае Шп Гшззеп! е1. поп роћиз Јозерћ ех рпоге соп1и§Јо зизсерћ; пипдиат т 1етроге раззГотз 1оапт ароз1о1о 1гапззспр1а еззе! т та!гет. Ботто а<1 ићитдие <ћсеп!е: МиИег, ессе ћИиз 1ииз е1 1оаип1: Ессе та1ег 1иа (Соттепћ т МаИћ) " Да, зашто би Спаситељ Своју Матер оставио другом. да је Она имала још Своје рођене деце? Та њихова би света дужност била, да се брипу за своју матер и они би се зацело радо побринули. Даље се позивају на речи Јеванђе листе: Прежде даже не снитиса ил1а (лр1у т] аотгХх^гТу, Мат. 1. 18 ), говорећи, да то место претпоставља доцније снитисж (аоугХ&г^), под којим се пак разуме брачно опћење. Но да ли имају право ? То ћемо лако дознати, ако мало поближе размотримо обручење и брак код Јудеја. Код Јудеја се састојало обручење у договору између родитеља или старатеља једне и друге стране. Од обручења па до дана брака пролазио је известан део времена. неколико месеци, за које је време невеста била у дому својих родитеља или старатеља, но ипак се већ рачунала као жена свог заручника. „У осталом било је случајева — вели св. Јован Златоусти да су заручници живели скупа у једном * Но ЕпиФанију (ћаегез 78.) умро је Јосвф , кад је Христу бидо дванаест година.