Српски сион

отр. 100.

„ОРИСКИ

СИ0Н к .

В р. 7.

дому, само НЈсу брачно опћили". Предаље вели заједно са св. Луком (1, 26, 27.), да је пресвета Дјева Марија, као заручница ЈосиФова, живела у дому ЈосиФову у Назарету. Дакле пр*жде даже не снитиса и<нд значи овде, пре но што је прешла у дом Свога заручника, у ком је Она и даље као његова заручница а не као жена живела. Зато немају ови јеретици права тумачити, као да је после настао аиугА&гТу, разумевајући под тим брачно опћење. Тако је тумачио у IV. веку већ споменути Хелвиди^е, да би само што лакше могао оборити свагдање девојаштво »росвете Богородице. Он вели: речено је „ап1е^иат сопуеп1геп1, дша пето <3е поп ргапвиго сћск: ап!едпат ргапсIе^е^;.''• Тиме је хтео рећи, да су Ј осиф и Марија доцније опћили брачно. На то му одговра Јероним, додуше нешто љутито али ипак згодно: „То би се могло онда врло згодно рећи: Хелвидије је умро, пре но што се нокајао. Али одатле не изилази, да ће се он мосле смрти покајати, јер вели псалмопевац: ко ад*к жј кто испок^стса тш'к". Пр^ са инфинитивом и то обично са ипфинитивом аориста значи или да радња никако није ни наступила или је њено наступање негато сасвим споредно тако, да се исто нити тврди као Факат нити се претпсставља, да ће наступити. Дакле се никако не може тврдити, да Матеј претпоставља доцнији оо^гХб-гТу. Из споменутог места никако не излази, да је Ј осиф престао бити чуварем Маријина дјевства. Јеванђелист говори само о ономе, што је било пре рођења, а не о ономе, нхто је биЛО после. (Наставиће се).

0 св. Сави. Говор В. ВујиЋа (Свршетак) Излажући у предходноме споменуте истине наука о животу и духу људском, ми смо с иојмом најусиешнијега усвајања идеја и чустава з посредством покрета у раду и животу 'даеосетНо, прешли на иоље нове науке, социјо/•" Ч»Ј0Ј се у последње време основном "^^'^таом. чињеницом сматра „имитација", чим '': тецЈње веже за психологију, а иначе •. Л,. у

се друштво увек испоређује са физиолошкпм организмом. Но ово је незнатна разлика и споредно за нас, као и оно шго се такођер вели, да имитација у колективном животу друштва одговара меморији у животу душевном појединаца. Она је, имитација. на име, за друштвене појаве, што је вибрација за појаве физичке, а за животне генерација — случај „универзалне репетиције", на који се појам своде сви научни закони. „Према аналогији међу умним и друштвеним појавима социјални еквиваленти психолошког суда и воље јесу одкриће и изналазак." „Живећи у заједници ако неко што изнађе и одкрије, нов начин мишљења и осећања у једној глави, то се одмах подражава у главама другим и, као крајни последак, узрокује радње, које су све једна као друга, јер потичу од сличних жеља и веровања." Но ово је несумњиво: човек у друштву штогод помисли, рекне или уради, то и тако су све чинили, говорили и мозгали други пре њега у целини или у деловима, које он на свој начин спаја. и размешта, ако хоће да изнесе што ново. Ниједан израз, ниједан глас није него подражавање свесно и несвесно онога што смо чули или читали; кад лежимо или седимо, како крочимо и ходимо, о игри и пословању с рукама и ногама, држање главе и целога тела и не спомињући, све се зна и учи у кући од детинства, школи и радионици еако је најбоље, на исти начин обично; у цркви и дворанама, на улици и гдегод се људи састају, мп непрестано мотримо „како други", да не обратимо на себе пажњу и не изложимо се негодовању каквом неспретношћу и нескладношћу, а они који имају и ту слободу, опет имитују некога и непгго, јер је ова тежња вечитога подражавања основана у духу и у природи, где владају закони т. ј. униформитети сами. (ТагДе) А сада видевши, како се и научно, рационално тумачи оно, што нам иначе јасно казују чула, разлог^ зашто је тако, да су нам живот и дела најбољи учитељи и најбољи учитељи нам износе дела и живот свој за углед и имитовање, овај нови основни закон друштва човечанског, који кад се доведе у свезу са оним опште примљеним законом физиолошкоисихолошким, као што смо ми учинили, налази таман у њему своје оправдање, дедукује се из њега тако рећи; имајући даље на уму, да на