Српски сион

В р . 13.

С ТР , 213.

доста неодређено и ми не мо;кемо на то оишпрније одговорити. Требало је озпачити нрецизније: да ли у моменти.ма знаменоваља знаком крста? Где и на коме месту? Или се то, можда, односи само на ирисуство освеКеног крста од материје? Истина је. да. се код знаменоваља знаком крста при крштењу унотребљава рука евештепичка (без крста) и то се види у Требнику, но истипа је и то, да крст при крштељу треба да буде на столу. Ево како нас упућује руско руководство: „Прије крштења треба, да се приреди куиељ с водом. На крајевима исте запале се три свеће. Ј1ево од купељи постави се сто, на који свештенпк или ђакон положи крст, еван1)ел,е и кутију са потребним стварима за св. крштеље и мироиомазаље". 20 Крстом свршава се отпуст и крст целива новопросвећени, ако је одрасао, па опда после и кум. 21 Венчање. „Наш прота заклипе младеице и даје им да целивају крст и јеванђеље, у знак, да су истину говорили. Пита вербално ово: „ ОбеЛајеш ли ти Н. //., да Г>еш овој Н. Н. остати веран до смрти и у вољи и у невољи? и Па онда, после одговора, додаје: „да сам ираву истину говприо тако ми помогао Бог, часни крст и свето јеванђеље 1 . Имиеративно: Ђ иол>уби часни крст и јеванђеље!"... То исто има да учини и невеста и . Видл.ива страна и знаци тајне брака јесу: 1. усмена изјава и свечано засведочеље жегшха п невесте иред лицем цркве, (у храму пред људима), да су они драговољно пристали узети се и да ће сачувати супрушку верност до краја живота; 2. свечани благослов тога брачнога савеза преко свештеника, који полаже венце на главу жениха и невесте — изговарајућ у три маха једном па онда другом лицу иознате речи: „к^кнчаетсА"... и т. д. додавши и трократни благослов са кратком молитвом: „Господи Еоже нашх... 22 Оно под тачком 1. изражава се речима нашега Требника: „копрошаетх ирж женир гла : И.иаши ли иАкх: произко/шш слгое и НШрТнЗжДЖОС, и кр*кпк8к> Л1К1СЛк, поати пк^к кх жен8, сТк» њикх: ноже зд"к пред' то^ п еонј видшји ; И (Св-кцштх жени^х, гллгола : 20 И. СилБченков I,. Прак. Рук- стр. '4 ; С, В. Вудгаковт,. Прак. Рук. стр. 103. 21 К. НиколвсК1&. Пособ. кт. изуч уст. Богослуж. пр?в. цер. стр. 641. 22 АрхимандритЂ Антоте. . Догм:. Богослов. прав. кат. вост. церк. § 325. стр. 248.; Макарш. Прав. догм. Богосдов. Т. II. § 235. стр. 483.

И/ИЛЛ1Х чтнк'|и очб. Iереи плки : Не ЛскфЈлсд ли сси инои н{к*кст*к; жени ^ х : Њ Лв^кфа^сА чтнкш оче . И акЈЕ 1Ереи зрА к& нек^кст^к, ко= пропштх ко, глаголА: Ил<аши ли произколенТе влагое и неприн8жденое, и ткерд^о л1К1слк, поати сек"к кх л<8жа, сего нтк%: сгоже преда токо'|о зд4 кидиши; И иЗк'кц1а'{тх (нк^кста глкцји : Нл1М1х чтнкж оче . Гереи паки : ипЈ'к* г п фа'ласА ли еси инол|8 Л18ж8; И Кк'кцЈаетк нск-кста: Нс и>К'кцЈа';(СА честнкш оче". Друга питања нити су потребиа нити их Требник прописује. Овде изражена је и драга и непринуђена воља, као први услов за стуиање у брак, као и то, да ће у животу сачувати једно другоме верност. Узајамна љубав и верност зајамчена је, зацело, тиме, што се жених и невеста „нису обећали другоме коме лвцу" и што, за знак тога, дају, јавно у цркви, једно другоме руку. Према томе, брате Н, ваш господин прота нема право, што преко Требника траже и иодмеће нека друга питања. Погрешка његова евидентно избија. Питања п заклетву, коју г. прота практикује при венчању, усвојио је он, по свој прилици, још у млађим годинама. Он се и данас држи тога и иотпуно је убеђен, да је Требник непотпун, а оно, што он евршује, саевим умесно и оправдано. Пије тако. Проту је његова погрешна пракса одвела врло далеко, даље него и1то је сам помишљати мого, одвела га на туђе иоље. У литургији римске цркве читамо ово: „1Ј па« је јо§ оМсај, с1а ро1а2и ј гак1е(;уи, (1ггес1 ргзи Дебие гике па ргоре1п; с1а ве ше§;уи8о 1) по 1ји1зе, с1а »е игшаји ро пагесШ §у. гаа1еге сгкуе, с1а је(1по с1ги§ - о пе се оз^ауШ с!о бшги и в1какуој ро1ге1)1 пШ пеуоЈјћ Ка розМки 8Уак1 ро1јић1 ргоре1о". 23 Заклетва при венчању може се наћи и у Требнику Петра Могиле, али ју црква наша православна није усвојила. Присега та гласи: Н II. с{р8 сек 'к теке Н. Н. за жпј ^ и ок-кфло ти;'к в-крностх и л^ококх (а иек^кста приваклл(та е || је : ,,н посл8шанЈе") с8пр8жескЈА; а что тша пе от = п8цј8 до слирти, такх лш-к Господн полјози , кх Троиц^к Јдинкш, и кск скатш ". Унијатски ритуали задржали су ту заклетву према 23 СујеЉо Ки1>еНс. КаЈоНека Шиггрка ЈП о1)гес!ов1оу1је га вгб(1пја исШа1а. § 39. б1г. 49.