Српски сион

Стр. 212

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 13.

онда она филозофија, која о „обичном" говори и боји се пред свачим, што је пзванредно и тајанствено. „Реците ми ипак један систем", — рече већ Еоиввеаи — „у е;ом нема пикакве тајности". (Свршиће ее) Одговор брату свештенику Н. С. на његова питаља из пастиреке пракее. (Свршетак) Окретања заиаду, кажете, нема, а тако исто обулажења у окЈуг. Ово је иракса, која заслужује јавни прекор, а пред црквепом власти још и казну. Господо, комоцијом п никако друкче може човек да овако тешко греши. Не можемо веровати, да је томе криво незниње и неиознавање саставних делова крштења, као богослужбеног акта из субјективних и оПјективпих елемената. Та у богословији учила се и данас се учи литургика, а у литургици је јасно описано „ трикратно отречење" од дјавола. „Када се одриче оглашени, учи црквено богословље, обраћа се зажаду као месту мрака и таме"... Овака установа датира се, у древним споменицима црквене литературе, са Ш. веком. 12 Хнполит пише: „СЈш аикет тип§-Ши- (са^есћитапоб) &С1е ас! осс1 (1еп1;ет уегза!; (Иса4 Ла: аћгепипМо вакта сит опт1 ротра ћт". 18 У иознијим вековима спомиње се поново то дејство код Григорија Нааијазина, 14 Кирила Јерусалимског 16 и др. Овај последњи каже: „Зато, што је место видљиве таме запад, а сатана, као тама, у тами и државу има, ради тога иоказујете, да, гледајућ на заиад, одричете се тога тамнога и мрачнога кнеза". Симеон Солунски (XV.) учи: „ио свршетку иоследње молитве (у заклињању) свршује се одречење овако: архијереј обраћа онога^ што се крсти западу. ,. 18 То су иримиле све иравославне помесне цркве. Оне то и данас чврсто држе, па за то и Требник налаже: И соклечен В и нрнраб' <иол|8, Лс()лзаетх его пјниникх на з-ападх... и Не стојимо друкчије и са обилажемем у округ. 12 а. Алмаао†Ист. чиноп. крсац. и муроа. стр. 195. 13 Саиоп. XIX. п. 9. и. 10.; Напеђег^, Сапопе.ч Шрро1. ага!)1с. 1870. р. 75. 14 Ога4. Х 1ј . 1п 8. Ва1 >1. Маг1епе „Бе ап11(Ј1П8 гНЉ". Рагз. I ра^. 119. 15 „Са(есћ. шу8(а^о^. 1, п. 4.; Твор. Кирил, Јерусал. вћ русск. пер. стр. 355. 16 Ш 8аегат. сар. 1 ј ХП,

И та установа, као и она нрва, има своје значење и разлог да се удруаси. Говор, 1 " 1 на основу излагања Златоуста и Григорија Ђогослова, тврди, да је тај акт већ у IV. веку био у употреби. Круг као и светлост код свију народа, на разном степену развитка, служили су природним символом и изражајем луховне радости. 18 У књизи архијеиископа Венијамина читамо: „Народ Израпљски творио је кругове или хорове иосле победе и утопљења Фараона у мору, п ири томе певао: иоГшх Гдви, слакни> ео проглакнсА ; кона , и кгадника вверЖЕ кк л^оре" (Исх. гл. 15. ст. 21.) Исто тако и овде, погребавши старога човека у водама спасења и уништив окрутност непријатеља човечје слободе, свештеник и кум с новоироевећеним творе божански хор и обилазе у округ купељ. То је доказ њиховог духовног весеља. За знак тога, да је ностао сином светлости има новопросвећени у рукама запаљену свећу; и за то, што је плод Духа светоградост по иримитку тога дара од купељи, сви опи раду.ју се обилазећ у округ око ње. Сав тај обред описује Симеон Солунски (гл. 67.) овако: Крштени постао је сином еветлости и потпуно неоскврнутим и чиетим. Ако је одрастао тада сам држи свећу у славу и за знак божанствене светлости; а ако је младенац то свећу место њега држи кум. Међутим клир пева: блицм во Христл крестистесА, а архијереј радоепо узима крштенога за руку, и саставив хор, као да иева и весели се заједно са аиђелима, три иут обилази куиељ, радујући се о духовној матери и о рођеном од ње, силом божанског Духа. Овако се означава овде обилажење у округ, око купељи но оно може имати и друго значење. Круг увек означава вечност. По томе новопросвећепи, обилазећ три нут око купсљи, хоће да нокаже е обећаје служвти триииостасноме Богу и веровати у њега вечно, то јест до краја свога живота, и нри томе моли у Њега вечнога блаженства". 19 Овако, дакле, стоје ствари. Обилажење у округ око купељи не смије се изоставптп у крштењу. Оно има евоје лепо и обележено значење, а крајњи је апсурдум врло сиромашна духа рећи : „то су калуђери написали, с тога је несмисао". „ ј Не треба крста при крштењу за то, што је свештеничка рука место крста и . Ово је речено 17 Еох°^ & Т- Р а §18 А. ЛлиазовЂ. Ист. чиноп. крсш,. и мтроп. стр. 473. 19 Новаа Скрижалв. гл. VI. § 22. стр. 361, 3 2.