Српски сион

Б р . 15.

„СРПСКИ

И зато сви вн, љубазни моји, који ете, ма кад, под теретом насиља, мржње, пакости, злобе, неправде и неблагодарности узданули, а можда и сузу пролили; сви, који сте се, ма кад, саблазнили неблагодарношћу и ужаснули заблуда људских; сви, који сте, ма чиме, ма како и ма којом слабошћу грешности људске увређени и ожалошћени, ходите, приђите и поклоните се гробу Христову. Избројте множину мука Христових, премерите тежину свију зала, што их људи починише Богу — и заборавићете неправде вама људима учињене. Од кога? Од људи. Пригните ухо своје гробу Христову. Са вером и погледом истине загледајте се само у оно мирно кандило и тије воштанице, у оно мило цвеће, свето крсно знамење, часни потир и св. Јеванђеље, и чућете, као да вам све то непрестано шапуће: „Не бојте се!" Ако вам је душа здрава, срце чисто и савест мирна, и ако са вером и погледом истине задржите око на божанском лику Спаситељском, на освећеној ено плаштаници, пазите и чућете, као да вам божанска уста Господа проговарају: Не бојте се! И мени су чинили неправду, и мене су сумњичили, и мене су ружили, и мени су неблагодарни били. Мене су и мучили, на крст приковали и убили, ал' сам победио. Победићете и ви, у име моје и мога Васкрса, ако претрпите до краја! Ко те речи може да чује крај гроба Христова, и ко се осећа снажан да претрпи до краја, тај је гробу овом достојно приступио и достојан се поклонио. Тај ће се растати с њиме спокојан, и блажен ће поћи дому своме, да, утешен и окрепљен, охрабри и цео дом свој. Благо томе! А нас, Росподе и Спаситељу света, Који си ради свију нас без разлике, и ради /иодскихх, узишао на Голготу и сишао у гроб, удостоји без разлике све, да и при данашњем светом помену Твојих страсних мука и крсне смрти, ма и недостојни, благодаримо са Црквом Твојом: долготер1гкшк> твое/и8 Господи !

Јеванђеље на еветло ваекрееење Хриетово. (Јован: зач. 1.; гдава 1., стихови 1 — 17.) Данашњим даном отпочињу се читати одељци из Јеванђеља св. Јована и читају се у дане св. Педесетнице, т. ј. између Ускрса и Духова, изузимајући три дана: трећи дан Ускрса, кад се чита Јеванђеље од св. ЈГуке; Недељу Мироносица, кад се чита Јеванђеље од св. Марка и Спасов-дан, кад се чита Јеванђеље од св. Луке. Јеванђеље ово написао је апостол и љубљени ученик Христов св. Јован син Зеведејев, и то после других јеванђелиста, између 80—90 год., после Христа. Док прва три јеванђелиста — Матеј, Марко и ЈГука — дадоше учење о људском иореклу Исуса Христа, св. Јован отпочиње своје Јеванђеље са проповеди о божанству Спаситељевом. Сврха је дакле његова Јеванђеља, као што сам вели: да верујемо, да је Исус Христос јединородни син Божји и да веру.јући живот имамо у име Његово. И заиста у Јеванђељу св. Јована ми видимо јасно писану слику Исуса Христа, као што је Он живео и делао, видимо јасно Богочовека, како у борби с мраком разума људског потпуно развија божаиску моћ своју. За данашњи дан одређени одељак значи ово: Ст. 1. У почетку беше Слово и Слово беше код Бога и Слово беше Бог. Под именом Слова — Речи разумева се друго лице иресвете Тројице — Син Божји, Господ Исус Христос. Као што наша слова, наше речи изражавају наше мисли и жеље, тако се и Сјгн Божји назива Словом — Речју , пошто нам је Он благовестио право учење о Богу и испунио вољу Бога Оца, т. 1*. спасао род људски, избавио га од греха, проклетства и смрти. Слово Божје — Син Божји — био је у иочетку т. ј. пре свега, до ностачка света, од вечности. Према томе прве речи Јеванђеља: у иочешку бегие Слово — значе: Слово, јединородни Син Божји, ваплоћени Господ Исус Христос, није створен, него има своје вечно биће. Вечан као и Бог Отац, Слово — Син Божји, суштаствовао је свагда не одељено од Бога Оца, него скупа, у заједници с Њим, али и као лице лично, самостално. Слово Сии Божји је лице божанско, т. .ј. једнога.