Српски сион

Б р . 15.

„СРПСКИ

СИОН."

Божуим, тсоји се нису од крви, нити од воље тела, нити од воље мужа, него од Бога родили. Под својима овде се разуме народ Јеврејски, који није примио Исуса Христа, као Месију -— Искупитеља, него Га одбадио и распео на крсту. Ипак нису сви Јудеји били неверни Исусу Христу, и ако број веру.јућих у сравнењу са неверујућима није био баш велик. Тима верујућима дао је Исус Христос власт називати се децом Божјом. Такова чеда Божја налазе се нод особитим старањем Божјим, свагда се могу обра1 г ,ати Богу, као Оцу свому, и они ће бити насљедници вечнога блаженства на небу. Таковом децом Божјом постају људи не по своме телесном ро1)ењу, него но духовном, услед вере у Христа Спаситеља кроз св. криггење и св. мироиомазање. Ст. 14. II Слово посшаде шелом и усели се у нас иуно благодати и истине, и ми видесмо славу Његову, славу као јединороднога од Оца. Слово, Син Божји постало је телом т. ј. вачовечило се и јавило се на земљи као човек — Господ Исус Христос, не престајући Богом бити. Ми видесмо славу Његову — т. ј. ми ученици, а затим и сви верујући у Исуса Христа. Они су видели славу Његову приликом учења, приликом чудеса, која је он чинио, но особито у неким изванредним изјављивањима те славе — о крштењу. о преображену, васкресењу и вазнесењу Господњем на небо. Ст. 15. Јован сведочи о Њему и кличуИи говори: то је тај, о коме рекох: који за мном иде, иреда мном беше, цер ире мене беше. Речи ове рекао је св. Јован Крститељ после крститеља Господљег, и ако је он и пре много проповедао и учио народ о Христу. Исус Хрпстос родио се и ступио у опћу службу мало после св. Јована Крститеља, зато он и вели: који за мном иде т. ј. који се појавио после мене. Но тај, који за мном иде, стао је предаме т. ј. он је виши од мене по своме достојанству, по својим божанственим савршенствима. Ст. 16 —17. И од иуно^е Његове ми сви ириносимо благодат на благодаш. Јер закон је дан иреко Мојсеја, а благодаш и исшина дође од Исуса Хрисша. Од пуноће савршенства Исуса Христа ми смо примили благодат на благодат т. ј. множину, изобиље

благодати у њеним разним изјављивањима и облицима. Такова се разноврсна благодат и даје вернима у св. тајнама, које је установио Исус Христос. И у ст. Завету давали су се благодатни дарови људима изабранима н. пр. пророцима, но не у толикој мери, као у новом Завету. Закон старозаветни дан је био преко Мојсеја, као служитеља Божјега. који је дужан био иредати људима само оно, што је и сам примио; а благодат и истина произашле су од Исуса Христа, који је сам Цар, који сам нуновласно делује. Закоп Мојсејев био је строг и претиоје преступницима закона проклетствима, а благодат Христова скида са човека проклетство, измирује људе с Богом, прашта и чисти грехе људске. По свему томе само кроз Исуса Христа могуће је добити благодат т. ј. користити се благодатним даровима по мери вере, како ко може и хоће. ❖ * * Васкресење је Христово највећи иразник међу празницима хришћанским; кроз Исуса Христа сви верни постали су децом Божјом, добили особите благодатне дарове од Бога. Зато св. Златоусти у ноуци својој на овај светли празник и позива све Хришћане на особиту духовну радост: „Уђите сви у радост Господа свога; и једни и други примите награду, богати и сиромаси друг са другом ликујте. Вредни и лењи, поштујте дан. Ви, који сте ностили и који нисте, радујте се сада: трпеза је пуна, наслађујте се сада сви, примите сви богатство доброте. Нико да не плаче ради сиромаштва свога, јер се царство небесно открило за све. Нико да не нлаче због греха својих, јер је из гроба засјало опроштење. Нико нека се не боји смрти, јер нас је смрт Спаситељева ослободила од смрти. Васкрсао је Христос и пали су демони. Васкрсао је Христос и живот је оживео; васкрсао је Христос и нико од мртвих неће остати у гробу; јер је Христос уставши из мртвих, ирвенац између мртвих. Томе нека је слава и држава на све векове векова. Амин. На светло васкрсење Христово обичај је, да православни Хришћани у три начина изражавају веру и радост своју: 1. поздравом Христос васкрсе и отпоздравом Ваисшину васкрсе; 2. братским љубљењем; и 3. даривањем један другога, понајвише црвеним јајпма. Шта значи све то ?