Српски сион

С тр . 326.

Б р . 20.

Правоелавно морално учење и неколико приговора против њега. (Наставак) Када је у V. веку почео на западу лажни учитељ, британски монах Пелагије учити, да прародитељски грех није наследан, да је човек онакав, какав мора бити, те иошто је слободан, да он може сам но себи чинити добро, и евојим природним силама постићи морално усавршење и без Божје благодати, — цела црква је устала против њега, и сви сабори, који су ову ствар решавали, одбацили су тп лажно учеље. Блажени Августин . који је ради опровржења Пелагијева учења написао много сниса, између осталог пише: „Без помоћи благодати ми не би могли показати никакве побожности и праведности ни у делима, ни у самим жељама" (Ер1в<;. 186. а<1 РауНп. 3.). — Св. оци картагинског сабора пишу: „који каже, да благодат Божја, која је кроз И. Христа, Господа нашег, пружа нам номоћ само у томе, да не грешимо, пошто нам се њом открива и саопштава познавање грехова, да знамо, чему морамо тежити и чега се клонити, али да нам она не помаже, да оно, што смо познали да морамо чинити, будемо уједно и расположени и кадри учинити. — нека је анатема". — Исто се тако установл.ује: „који каже, да нам је благодат оправдања само за то дана, да би оно, што нам је могуће по слободној вољи учинити, лакше извршили средством благодати, као да би, и не примивши благодати, ми могли ако и теже, али ипак и без ње извршити божавствене заиоведи, — нека је анатема. Јер кад је о плодовима заповеди Господ говорио, није казао: „Без мене ћете тешко учинити", — него је рекао: „Без мене не можете ништа учинити" (Прав. 112. 113. по „Зборнику" дра Н. Милаша). 4.) Најпосле то нам показује и наше сопствено искуство. Ко се трудио у вршењу Божјега закона и у свом моралном усавршавању, тај је видео, да без више помоћи не може исиунити закон и потпуно напредовати у добру. Но уз иомоћ Божје благодати човек може заиста вршити необична дела и постићи велики степен савршенства. 0 томе нам даје много примера историја светитељских живота. Но ма да Божја благодат производи у нама добро и да ми без њене иомоћи не можемо ништа добро учинити, св. наша црква учи, да Божја благодат не искључује човекова учешћа и рада

у вргаењу наших дела, него да се ири том захтева и воља и слободна радња од стране човека као разумно — слободнога бића. Божја благодат дакле не приморава човека на ово или оно, нити уништава његову вољу у раду му, него она побуђује наше силе на добро, помаже и спасава нас, ако се наша воља одазове њеном утецају; — у опште благодат се тим већма показује у нама, што свесрдније јој ми вером и љубављу своје срце отварамо. 0 томе нас уверава: 1.) Св. Писмо на оним местима, у којима се обраћање к Богу и наше моралио поправљање и усавргаавање став.га у завиеност од наше воље, те нам се то и у дужност ставл.а. Тако пророк Захарија, призивајући људе на иокајање, говори. „Овако вели Господ над војскама: вратите се к мени и ја ћу се вратити к вама, вели Госиод над војскама. Не будите као оци вагаи, којима викаху пређашњи пророци, говорећи: вратите се са злих путова својих и од злих дела својих, али не послушагае, нити иазише на мене, говори Господ" (Захар. 1, 3. 4.). Св. Писмо нозива људе на морални рад и на вршење заповеди. Сам. И. Христос на питање: шта треба чинити да се добије живот вечни? — одговара: „ ако желиш ући у живот, држи заиовести " (Мат. 19. 17.): Даље нам св. Писмо налаже, да не стежемо и не затварамо срце своје, него да га отварамо упливу благодати: „ке будите ДЈШнастих срца, као кад се ирогњевисте у дане напасти у иустињи " |Јевр. 3, 8.); позива нас да од своје стране показујемо старање у делу спасења; „и на само ово окреиите све старање своје, да иокажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум, а у разуму уздржање, а у уздржању триљење, а у триљењу иобожност, а у иобожности братољубље, а у братољубљу љубав. Јер кад је ово у вама и множи се, неће вас оставити лење и без илода у иознању Госиода нашег Исуса Христа " (II. Петр. 1. 5—8.). Најпосле Св. Писмо на врло многим местима износи нам мноштво ономена, обећања да нас нобуди на добродетељ, и претњи и казна, да нас одврати од греха, те нам уписује наша дела или у заслугу или у кривицу: „ ако хоћете слушати, добра земаљска јешИете; ако ли неЛете, него будете неиокорни, мач Ле вас иојести, јер уста Тосиодња рекоше " (Исаија 1, 19—20.) Св. ап. Павле пише: г Сваки Ле жримити илату своју ио својему труду и (I. Кор. 3, 8.). Сам Христос Спаситељ говори: „ II сваки, који остави куНе