Српски сион

Б р . 20.

„СРПСКИ

СИОН."

или ојзпЛј , или сестрв, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу имена Мојега ради, примиИе сто иута онолико и цобиће живот вечни" (Мат. 19, 29—30; даље Второз. гл. 28 — 30; Гал. 6, 7; Апок. 22, 12; Мат. 5, 3 — 12; 11, 20 — 24; 25. 34 — 46 и др.). Св. првомученик и архиђакон Сте®ан рекао је злобним Јудејима: „ Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! ви се једнако иротивите Духу светоме; како оци ваши, тако и ви " (Дела Ап. 7, 51.). А каква је сврха евих тих опомена, обећања и иретњи, ако благодат делује на човека неодољивом силом, тако, да он и не може не бити пун врлина, кад га на то вуче сила Божја? 2.) Св. оци и учитељи цркве нотврђују то исто. Св. Макарије егииатски пише: „Божја благодат не присиљава вол>у човекову морањем, него нушта, да човек ради слободно по својој вољи. да би се показало, да ли му је воља склоњена к добредетељи или к греху". (Беседа „о чувању срца" п. 12.). А на другом месту вели исти св. отац: „без пристанка воље људске сам Бог не производи ничега у човеку, ма да би могао, а то ради слободе, којом је човек обдарен" (Бес. 37. г. 10.). Св. Григорије богослов пише: човечија воља не слуша свагда, но врло често против о речи и противи се вољи Божјој." Св, Јован Златоусти пише: „Бог, иризивајући људе к себи, не чини насиља вољи оних, који не желе да изаберу добродетељ, него саветује, упућујвј све чини и стара се, да их побуди, да постану добри; но ако ко не жели бити добар, Бог га не присиљава" (Бес. на Мат. 80. п. 3.). А на другом месту на питање: зашто се и поред Божје благодати сви не сиасавамо? одговара исти св. отац: „Зато, што ви сами нећете; јер благодат ири свем том, што је благодат, спасава еамо оне, који то желе, а не оне, који неће и који се одвраћају од ње, постојано устају на њу и противе јој се" (Бес. на посл. Римљ. 18. п. 6.) (Види: „Нравственное Богослов1е" Арх1мандрита Гавршла 1884. гл. 7.; „Нравственное православое Богослов1е, составил Прото1ереи П. Соллрскш, изд. III. 1887. §. 11 — 13; „Православное нравственное Богослов1е" Етскопа Платона изд. IV. §. 55—58.). Пошто смо се на основу еванђеоске и аиостолске науке објаснили са г. критичарем у оним тачкама православног моралног учења, на које је он директно своје иримедбе учинио, —■ остаје нам, да се забавимо са једним важним начелом.

кога се г. критичар држи, а које је не само неправилно и неумесно, него и по развитак ~узвишеног хришћанског морала, па и по само људско друштво штетно. Шег се1ега уеттиб ас1 &гаУ18б1тшп тотепкип. Г. критичар има у својој критици и овај чудновати пасус : „по науци цркве су они, који су „ без вере и (каквих да нас има врло много већ) „грешници" и „отпадници", премда међу њима има побожних људи и религијозних (!) ванредно много". И: г да је хришИански морал прешао ве% одавно верске границе". Ако г. критичар под људима „ без вере" разуме оне, који не припадају на једној познатој конФесији (СопЈ:е8б1оп81о8е), — онда ваљда разуме и ту „иобожност" и „религијозност" у смислу њихове „индивидуалне вере", — па ваљда за то и каже, да су у својој Форми „побожни" и „религијозна". Но кад има људи, чије се религијозно чувство или уверење не оснива ни на каквој вишом силом откривеној иозитивној вероисповести, — онда настаје питање: па откуда они црпу садржину и основ ономе, на чему та њихова „нобожност" и „религијозност" почива? јер се „религијозност" ипак мора на каквој таквој „религијској идеји" оснивати; пошто иначе не може бити говора о „побожности" и „религијозности". Слушали емо и читали, да на то- одговарају слободоумни духови: „из разума\ и Но пошто је човеков разум ограничен, слаб и несавршен, то је и та религијозна садржина или идеја, на којој та „религијозност" иочива, несавршена, не поуздана, погрешна и променљива; а с тим и на тој религијозној основи почивајући морални систем погрешан, несавршен, ироменљив, почесто и људском друштву штетан, јер му је и извор ограничен, несавршен и погрешан. У колико дакле људски ум може извесне религијозне основе нронаћи или прекројити, — у толико може и неку моралну систему створити, — то показује морална ФилосоФија. — Но као год што не може учење такове „религије" дух и срце човека, који за правом истином тежи, трајно задовољити, тако исто не може природно или људско морално учење човека чистом идеалном моралу и правој добродетељи привести. (Види у „Моралци" одељак: „хришћански морал и морална ФилосоФија" цтр. 8 —14.). (Наставиће се).