Српски сион

Огр . 328

„СРПСКИ СИОН".

Бр. 20.

Књижевне оцене и прикази. бешЈбсћгеЉеп Лез ЕтШап Ка(Исћ уоп 8око1оуаЦ аи1опзп'1,еп Бећгегв (1ег огЉоЛохеп безатт!;Шгсће — ићег (Ие Веггећипо-еп гтзсћеп Лег ог1ћо(1()хеп (гиташвсћеп) МекгороНе уоп НегтаппбкасК; ииЛ с!ег огЉос!охеп (вегћЈзсћеп) МекороИе уоп Каг1оуЉ." — На крају овог писма г. Радић лажно представља моју критику на његов сппс „иачело православ. црквеног јединства" (Српски Сион бр. 14.). Ја опет тврдпм, да православне афтокефалне цркве иијесу „неканонске, неправославне, нецрквене нојаве", јер се каже у „посланици исгочних патријараха" (символичној књизи прав. цркве) у 12. члану овако: „несумњиво исповједамо као непоколебиву истину, да Католичка Црква не може погријешити или заблудити и изрицати лаж умјесто истине, јер Дух Свети, који увјек дјелује кроз Оце и учитеље Цркве, који вјерно служе, чува ју од сваке заблуде". И у катихизису Православне Цркве, на пптање, како да се сложи са јединством Цркве то, што имаде много засебних и самосталних цркава, као н. пр. јеру^алимска, антиохијска, александријска, цариградска, руска? — одговара се овако: „то су засебне цркве. или дијелови једине Васељенске Цркве. Засебност видљивог уређења њихова не смета им духовно бити великим члановима јединог тијела цркве Васељенске, иматп једину главу Христа, и једшш дух вјере п благодати. Ово се јединство видљнво показује у једнаком исповиједању вјере п опћењем у молитвама и тајаиствима." 1 Према томе називати то учење не само „ јересју* већ и „ безпримјерном игнорацијом " није дозвољено све дотле, док њеко жели бити у заједницп и опћењу са Црквом! Затим се г. Радић позивље на 64. правило шестог васељенског сабора, гдје се говори: „не смије свјетовњак пред народом држати говоре или учити, и тиме узимати на себе учитељско достојанство.... А којп се загече, да преступп ово правило, нека се за четрдесет дана одлучи". 2 Међутим ово је нравило наперено нротив самовољног нрисвајања од стране свјетовњака „ учитељског достојанства" т. ј против тога, да свјетовњаци подједнако са свећеницима могу јавно проиовједати у Цркви, — а то ннношто не значи, да је свјетовњацпма уопће забрањено учити о предметима вјере, као што то правило тумачи и Зонара. 3 И у „Требнику"

* Простр. Хр. Кат. р. 43. 2 8уп(а^та 2. стр. 453.444. — Мцлаш. Правила пр. цркве. I. стр. 547. 549. 3 8уп1а§;та 2. стр. 455.

прав. цркве заповЈеда се нововЈенчаним или кумовима при крштењу, да буду учитељп вјере и морала. Забрањивање свјетовњацима учити о вјерп и моралу — јест нравпло римокатоличке цркве. 4 У православиој цркви могу образовани и побожни свјетовњаци учити о вјери и моралу. Тако је и у руској православној цркви а и у нашој сриској, о чему нам и царски рескрипт од 1868: г. свједочи, јер се у њему каже: „професори богословије могу битп из оба духовна као и световна реда". (§. 102.) 6 Г. Радић, каже, „да несмије иптко по свом лажном укусу тумачити св. Писмо, већ како црква тумачи" — међутпм ја нијесам нп једне једине своје рпјечи употребио у тумачењу ријечи св. Писма, већ суште учење св. Цркве православне, како је оно изложено у символичпим књигама наше Цркве. Зато рпјечи г. Радића јесу подметање, које је недостојно најнеморалнијег свјетовњака, а камоли свећеног лица! — Г. Радпћ вели, „да изреке Отаца вриједе само онда, кад су нндетичне са учењима Цркве, иначе не вриједе, јер међу Оцима бијаше јеретичких назора". Истина је, да учење св. Отаца имаде вриједиост, кад уче као и св. Црква, — зато сам ја у својој критпци п навео ријечи њекојих св. Отаца, — али г. Радић заборавља, да су св. Оцп баш зато свети Оци, што уче као и св. Црква 6 — св. Отаца јеретичног правца нема — то је „соп1гасНсио ш а(Јјес1;о." Додуше учитеља Цркве бпло је и бива, да уче јеретпчки, али пх зато Црква осуђује. Ја сам такођер у својој критицп цитирао и учитеља Цркве Тертулијана (монтанисту) али управо вбог тога, да покажем, ди и Тертулијан, који је у моралном свом учењу поклпзнуо, да је и он у учењу о јединству Цркве био сложан са св. Оцима! Г. Радић каже „мишљење „соп!е8810 огЉо<1оха" (геброп8Ш 108.) да је крштење њеки духовни клерикат, није догма, кећ доктрина, дакле о њој може сватко по вољп мислити"! Ја сам већ у својој критици доказао. да то не стоји у „соп1еб8Т ог!ћо1 Римокатолички богослов Пероне говори: „з! ^иа тоуеа !иг (ЈиаеаКо С1гса аНсијиз 1ос1 бспркигагит ввпвит, есс1езјае аоНиа ев4. VI ргорпае т18810пхз с1о^та(1сат еагит ргаећеге ш1егрге1аЦопет". -- Ргае1есНопев 111ео1и§1сае III. уо 1. 90. р. Вучетић. „Збирка уредаба.." стр. 25. 6 Отдами же деркви Христ1анскои собственно именуитсн сл^довавппе за Апостолами учители деркви, оставивш1е посл^дуницимЋ временамт. свои писанЈл ст. силок) возрождатв духовннхЂ чадЂ о Христ'6; зто т^ преемники духа апостолвскаго, которвте ... предложили вђ писан1лхЂ чистуи истину Христову." — ФиларвтБ, истор. ученје обч. отцах'6 церкви. стр. IV. и Жгвсћ1. ^ећгћисћ Л. Ра4го1о^1е 8. 3,