Српски сион

С тр . 436. .СРПСКИ СИОН." Б р . 27.

Три године само, а колико је автономних погрешака и грехова почињено из опозиционих кругова наших; колико ли автономних губитака и пораза доживесмо услед тога?! Језа нас хвата и сећати их се; а страхота је и набрајати их. Или су веће погрешке и греси ти, или је страшнија казна, што их сустиже! Да се премере греси и погрешке, требало би проћи цео онај непогођени, а често веома мрачни пут, којим ходише наше опозиције, било заједнички, било свака за себе, на свој начин и рачун, од непромишљене и скандалозне изборне агнтације за Петровдански сабор, за тим у сабору и изван сабора,у разним конференцијама и представкама, заједничким или засебним радикалским, у коленоприклоним хаџилуцима, без компаса изван своје куће, а у безобзирном поништавању авторитета својих ро^ених автономних власти, обарању угледа и моћи своје властите Јерархије, изван куће и у кући самој. Да премеримо, пак, све губитке и поразе заједничких нам интереса, требало би поћи од оних, дотле нечувених у нашој саборници речи, којима је сабор маркиран „одрицањем послушности према краљевској превишњој заповести", а закључак сабора проглашен „неважним и неваљалим". Требало би премерити сву тежину судбоноснога греха и кобни значај неприступања претресу Устава и задржавања з!а1из дио у нашој автономији, у нашој цркви. Требало би — кад би се могло изнети све, шта се после тога, до данас, догодило у области автономне нам управе, судства, дисциплине и строго црквених, најунутарњијих односа. А све се то догађало — на основу тога в1а1;и8 дио, што га одржаше наше реакционарне опозиције, борбом својом против уставотворне радње на сабору и године 1892. и године 1897, а из којега стања је државна власт присвоЈила себи и такова права, која потиру црквену автономију у бићу њеном, која се противе самом појму црквене автономије, самој цркви, њезином Божанском праву (Јиз сЦушит.) и њези-

ном освовном учењу и устројству као Божанске институције; права, која се противе свакој правној доктрини међусобних одношаја цркве и државе, тим више у нашим државним законима прокламованом и зајемченом начелу потпуне верозаконске слободе и једнакости свију цркава у држави, ме^у које, можда, неки кругови немају воље да уброје само православну српску цркву у земљама угарске круне. Но све то премерити, све то изнети на светлост јаркога сунца, пред ареопаг објективнога и праведнога јавнога мњења, није могуће у оквиру овога чланка. Наша црква мучи дане мукотрпне. Била би морална слабост, и према самоме себи, не признати и не казати то. Автономија цркве наше је потиштена, не само у законодавству, него у нормирању и регулисању најунутарњијих, пролазних прилика и односа; уништена је у управи, у судству, — самој црквеној дисциплини. Државна влзст свестрану своју ингеренцију, и све широм праксом проширивано право врховног решавања —• и то мериторног — у свима односима и пословима наше цркве и њезине автономије, базира на постојећим нашим автономним уредбама и саборском устројству, са колико оправданости, био би предмет засебне расправе. Свега тога не би могло бити, да је примљен предложепи Устав г. 1897. и да није задржан 81а1и8 дио, као автономни идеал наших опозиција, по свом реакционарству — протуавтономних. Г. 1892. и г. 1897. био је постигнут компромис, и државна власт, увиђајући неприродан и неправедан, праву цркве и појму автономије контрадикторан положај наше цркве и њезине автономије, била је вољна пристати, да се досадања система појединих статута нашега автономнога законодавства заменеједним организационим статутом или Уставом, у којем би се одношај црквене наше автономије према држави нормирао и регулисао по праву и правди, те из цркве и автономије наше елиминирао утицај и