Српски сион

С тр . 522.

„СРПСКИ СИОН".

Б р . 32.

правдан", и као да црква ио данашњем изборном реду, као „црква није представљена л заетупљена у сабору"; јер из наведене дебате о уводу устројства саборског, о I. IV. и У. чл., јасно се види, какза је била тадашња наша јерархија, каквим је знањем располагала: те је заиста крајња смелост, пребацивати јој, да је она пристала на изборни ред, који је супротан канонично-догматичном учењу нашецркве!" „Кад би то Фразирање стајало, како би изгледала не само пређашња, него и данашња наша јерархија, што је саборисала с тако неканонично и недогматично изабраним свештеничким заступницима ? Како би изгледали они митрополити-натријарси, које су бирали и неканонично и недогматично изабрати свештенички заступници? Како би изгледали овамо од 1872. сви они свештеници, који су бирани били за заступнике, и који су кстицани и истицали се за кандидате, бирани и вољни били да се бирају за заступнике по неканонично и недогматично и изборном реду, а да не спомињемо, како би тек изгледали они архијереји и свештеници на сабору 1870., који су гласали за данашњи изборни ред, и доцније 1874/5. пристали на њега у устројству саборском?" „Ми на та питања, не ћемо ништа да одговарамо. Остављамо да на њих одговоре они, који Фразирају о неканоничности и недогматичности данашњег изборног реда, шат при мало озбиљнијем мишљењу, дођу и сами до уверења, да се непромишљеним фразама, може више да шкоди и најбољој ствари, него што јој се може да користи". „V. чл. устројства саборског од 1870.: „Чланове сабора како световног тако и свештеничког реда, бирају свештенички и световни бирачи заједнички", усвојен је огромнсм већином". „Против њега се није епископат оградио у своме „сепарат вотуму" (он је само захтевао ноловипу световних иосланика); изборни ред од 1870 , у коме је ушло наређење V. чл. устројства саборског од 1870., усвојен је једногласно; устројство саборско од 1875. — које и данас важи — садржи у §. 2., да се заступници бирају по изборном реду од 1871., донесено

је „узајамним епоразумом између сабора и архијерејског синода". Тако г. Руварац. А с разлога, што се то казивање почело у јавној штампи нашој износити можда као доказ, и ако више као агитационо средство, против јерархијског захтева, да се данашњи саборски изборни ред од г. 1870/1 измене у корист засебног избора свештеничких носланика на народно - црквеиоме сабору, дужни смо да докажемо неоснованост тога казивања, а изборни ред да прикажемо са чисто црквенога гледишта. Непосредни новод цитираном казивању г. Руварца дао је говор протопрезвитера Карловачкога Јована Јеремића, држан прошле године на архидијецезалном свештеничком збору у Митровици, а наиме у том говору ово речено: „Да се донесе нови изборни ред, захтева неканоничност данашњега. Овај је, наиме, донесен г. 1870. за време седисваканције у нашој цркви, а то се противи њезином канонизму, који забрањује доносити законе и уводити иовотарије у цркви, кад је столица црквене поглавице упражњена. Данашњи изборни ред је, дакле, са црквенога каноничнога гледишта и критерија — неканоничан. Ту његову неканоничност не може нити ослабити, нити збрисати, нити оправдати, навод, да је тај изборни ред донееен са нристанком тадањега Епископата. Тај пристанак који није потекао из Св. Архијерејскога Синода, и чију ће историју такођер јарко сунце проказати, био је грдна погрешка. „Но погрешка бившега Епископата нема, нити може имати, обавезне снаге за данашњи високопреосвештени Епископат, односно Св. Архијерејски Синод. Напротив, по науци црквенога нрава, погрешку ранијега дужан је кореговати доцнији Синод. То је дужност и право тако зване корективе Синода. „Дакле, кад данашњи високонреосвештени наш Епискоаат и Св. Архијерејски Синод настоји, да изменом изборнога реда исправи и поправи погрешку пређашњега Епископата, он то чапи по неоспорном нраву и по узвишеној дужности својој. У томе његову настојању нарочито је