Српски сион

С тр . 594.

вр, м.

циплинарна ствар Еиилпјана Радића. Овога пута имало се је донети решење на тужбу једнога јеромонаха у манастиру Војловици против Еиилијана Радића, како овај харчи добро манастирско, — п на „изјаснење" оптуженога Радића, „да је цела тужба проста, гадна лаж, нптковско дело једног очитог злпковца и да поновптој истрази нема места, јер тужба не садржава никакве доказе и јер је већ једном спроведена истрага токорсе исказала „нсвпност* опкуженога". — Услед тога ^е изродила дуготрајна жестока дебата по овој стварп, нарочито између фишкала конзисторијалног Др. Косте Хаџије с једне и г. Др. Милана Гађанског адвоката н г. Светозара Драгомировића трговца у ГГаичеву с друге стране. Овн последњи борили су се зато, да се одреди строга истрага, те да једном буде краја не чувенпм шкандалпма које чини Еиилијан Радић срамотећи српску цркву и име срнско, дочии се је фишкал Др. Хаџи толико заузео за Радића, хотећи целу ствар да угуши, док није најзад разуверен жорао да повуче краће, те буде једногласно решено, да се против Радпћа има строга истрага спровести. Изасланп су у ту цељ г. г. Душан Радуловић парох Панчевачки и Аћим Васић становник Белоцрквански, чланови енарх. адм. одбора. Осталп предмети беху од мање важности ,те су без дебате „сви решени. (Матица Српска.) У нропгли четвртак одржана је у Новом Саду главиа скупштина Матице Српске, под председништвом нредседника њезина г. Антонија ХаџиРм, Скупштинп је благоизволело присуствовати и високопреосвештенп г. епископВачкп Ми трофап ШевиЉ, чији је долазак и одлазак из скупштиие попраћен био са усклицима: Живео Скупштима је једногласно изабрала г. ХаџиЛа за председника, а г. Павла ГостовиЛа за нотпрсдседника Матичпна и за следећу годину. У управни одбор изабрани су : Др. Јован Велимпровић, Исидор Дебељачки, Дазар Дунђерски, Др. Александар Кода, Александар Којновић, Љубомпр Стефановић, Душан Матпћ, Петар Допадић, Лаза Милошев, Тихомир Остојић, Арса Пајевић, Гавра Плавшић, Петар Ракић, Александар Адамовић, Др. Милан Ћирић, те Лаза Гавански, Милутин Јакшић, Лаза Обреновић и др. Лаза Секулић. Ва почасне чланове Матичине и за члана Књижевног Оделења изабране су личности по учињенои предлогу исгог оделења, који сио саопштили у прошлом броју. (Богссловско квиж, друштво „Слога".) Од овога друштва извештени смо, да се је на својој изборној скупштини за 1900/1901.-у школску годииу конституисало: изабравши за председника Ма-

ксима Терзина богослова IV. год.за потпредседника Стевана Кнежевпћа богосл. Ш. г. за I. тајника :Наума Марјановпћа богосл. IV. г. за II. тајника: Јоваиа Николића богосл. П. г. за благајника: Станишу Михајловића богосл. IV. г. за књижара: Александра Топољанина богосл. П г. У Србији. (Свештеничко удружеае.) Главни одбор свештеничког удружења, који је изабрат на XI редовној свештенич. скупштини 24. о. м. у Шапцу, конетитуисао се овако: нредседник је г. Никола ТрифуновиЛ , парох Београдски; потпредседник г. Никола СтефановиЉ , нарох Београдски ; уредник дружинског листа г. Никола БожиЛ, а његов помоћник Петар МилојевиИ; благајник Јован ИлиИ, а секретар Алекса ПетровиЛ, сви свештенпци из Београда. Разне белешкеГ („СрбобраноЕа јабука"). „Србобран" је обећао, па и нослао наи своју „јабуку", с дрвета свога. Но пошто је то јабука трула и црвљива, ми је не можемо примити, него је враћамо „Србобрану", да њоме и даље послужује оне своје читаоце, чпјем укусу она прија. Какво дрво такав и плод, но тешко народу, кога и док га таквпм „јабукама" ране. Ово је за увек одговор на такве „јабуке", којима једну пажњу поклонитп можемо, само их — ногои одбацитп. (Двадесетпетогодиш&ица богословско-учитељске школе у Призрену.) Ове се године навршило равно двадесет и пет година од како је велики сриски народнп добротвор Спиа Игуманов Призренац основао богословско-учитељску школу у старославној пријестоници српских царева, Призрену. Преиа томе, ово је најстарија виша српска школа у отоманској царевини и она је од постанка свога па до данас дала српскоме народу у Старој Србији и Маћедоиији огроиан број добрих свештеника, ваљаних учитеља, честитих грађана и других вредних раденика. Прошле школске године било је у овој школи 136 ђака, од којих је живело у школском интернату 108, а ван интерната 28. Благодјејанаца је било 103, полублагодјејаиаца 3, а њих 7 прииалу су прииомоћ. По сталежу је било највише земљорадничких синова (55), занатлијских и трговачких (46), свештеничких (27). По завичају их је било највише из Рашко-Призренске епархије (84), Скопљанске (22), а било их је неколико и из Босне, Херцеговине и Црне Горе Испит су ноложили њих 23 са одличним успехом, 80 са веоиа добрим, 33 са добрии, а само 1 са слабим. У опће напредак ученика је нз године у годину све то бољи.