Српски сион

Б р . 36.

.СРПСКИ СИОН."

Всселом срцу своме дадосмо изрази и на забави тога вечера, држаној у иочаст високога Госта, а у прилог хумане цељи — сходно његовој души, за интернат учитељске школе. За тим се разиђосмо тело одмарати, како би сутрашњи дан свежи дочекали и ка' прави домаћини посталп. Јер знађаше и старо и младо, да ће нам драги Архипастир и у куће нам доћи, да као прави отац и домаћи нам живот иросмотри. У нади се и непреварисмо, јер нам св. Владико свима редом ка' мили Гост на врата закуца, без обзира цреи — шиндру — трску или рогоз кровова куће вернога свога. То га још већма к' нами зближи, крепчом надом нас обнади, чврхнћом снагом утврди. Обвезав нас тако л>убављу Архипаетирске бриге, нриближив мас к себи искреношћу топлог срца свога — искуписмо се још у већем броју но пређе на Госнојинско вечерње, да ношљемо Творцу топлоту захвалницу, што нам посла утешника, обнадитеља „нашего МитроФана", а полимо се за сретан пут нашег Миљеника. По свршетку усрдне молитве, са топлим речима опрости се од нас миљени Гост наш и ми га синовњом љубављу иепратисмо до свога хатара, где иредасмо милога Госта новим домаћинима, да слушају речн лепога Православл,а из уста смиренога архипастира Митро ®ана. Посета ова дубоко је урезана у срцима нашим. Старо и младо дуго и дуго ће причати о св. Владици: како љубазан гост, искрени нријатељ и добри отац бејаше. Наше месно православље смиреном посетом овом велики иолет доби, јер ће и мајка од селе — прожмана речима и вером св. Владике, своје јединче уснављивати причајући му красну причу о доласку високога Госта. Велико и мало сливаће од сада у свакодневну молитву своју ирошњу Свевишњему, да одржи на дуго и много крепка, здрава Епископа Митрофана , како би и на даље орно и вољно похађао духовну децу своју, да их надом окрепи а вером уздигне за брацку љубав, мир и слогу, а све на понос имена српскога, ленога нам Православл.а и миле домовипе. II Т. ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Парастос блаженоупокојеној царици и краљици Јелисавети.) У прошли понеде-

оник, 28 августа (10 сеитембра) о. г., као на дан мученичке смрги блаженоупокојене и никад непрежаљене наше царпде и краљиде Јелисавете, служен је свечани парастос у св. Николајевској саборној цркви Карловачкој, у спомен и за блажени мир души Љезина Величанства. Ири парастосу је началствовао Љегова Светост, преузвишени господин иатријарх Георгије БранковиЛ, уз асистенцију целога дворскога и осталога свешгенства у Карловцима те окружног протонрезвитера г. Јована Бороте, који се у Карловцима нашао као члан Школског Савета. Парастосу присуствовали су иредставници нолитичне, судске и авгономних власти, сви просветни заводи, корпорације и одлично грађанство Карловачко. Пошто су тога дана у Карловцима били на окуиу и чланови Школског Савета, били су и они на иарастосту, те се сви заједнички и једнодушно иомолисмо Богу за бесмртну душу добре и никад непрежаљене наше царице и краљице Јелисавете. Вечан сиомен и рајско насеље нека ]е души Њезиној! (Призива&е Св. Духа.) У прошлу недељу служено је у св. Николајевекој саборној цркви призивање Св. Духа, за ђаке наше Карловачке гимназије и ученпке српекпх осиовнпх школа. Прц овоме богослужењу благоизволео је началствоЕати св. иатријарх Георгије ЂраиковиИ. (Школски Савет) одржао је 28 августа (10. септембра) о. г. своју седницу под иредседнпштвом Љегове Светосги. иреузвишенога господина патрнјарха Георгп]а БранковиЛа. ГГрпсутни су били члановп: г. г. иротопрезвптер Јоваи Борота, Др. Михаило Полит Десанчић, Др. Ника Максимовић, Стеван Лазић, Теофило Димић и Никола Ђ. Вукичевић. На жесто досадањег ирофесора на Сомборској Учптељско .ј Школи Живојповића, изабран је Св. ЂериК. (Из Епархије Вршачке.) Као што читамо у „Народностп", држао је епархпјски Адмпнистративни Одбор Вршачки своју седницу 21 августа (3 септембра) о. г. под председништвом потпредседника г. протопрезвитера АлексаидраСтојадииовића. На дпевпом реду било је впше од 80 нредмета. Као главнпје навађамо извештај срп. цркв. општине у Панчеву о донесеној пресуди у криминалном сиору, који су Гоианп протпв управе и пеколпцпне свештеника сри. цркв. општине Панчевачке потеглн, а који спор је првостеиепн суд у корпст српске стране решпо. Други главнп предмет била је поновљена дис-