Српски сион

С тр . 592.

„ераски сион."

Б р . 36.

тачкама њеним саобразити, и тако са IX зак. члапком од 1868 потпуно у склад довести. Тако прерађена саборска уредба има ће се у св)је време паново поднети, ради највишег одобрења." И кад је сабор тако урадио, онда је саборско устројство получило превишњу санкцију. Из свега приведенога, у IV и овом чланку доказнога материјала, доказаним излази, да је не само сабор до 1864 био у уређивању црквених одношаја зависан од Си нода; пего да је и IX зак. чланком 1868 сабору призната самосталпост ограничена остала зависношћу његовом од Синода, те да према одредбама и државних и црквених закона није могао без пристапка Синода у погледу уређивања тих одношаја доносити уредбе, које би се правоваљанима имале сматрати и са гледишта државних и са гледишта црквених закопа. Дакле, да то никако није могао чинити за време седисваканције кад Сииода није могло ни бити, те по томе да се ни постојећи саборски изборни ред, иити остале уредбе допесеие ла време седисваканције 1870Ј1 не могу сматрати са црквено-правнога гледишта правоваљапима. Разуме се. да оне под авторитетом нревишње санкције не губе зато снагу закона, коју и црква у одношају свом према држави мора респектовати. Али то не нотире и не искључује њезино право, шта више, позваним за то њезиним органима остаје »перманентна дужност, да на измени таких уредаба свим дозвољеним средствима раде све дотле, док ту измену у складу са правом и учењем цркве не постигну. Дописи. Ада. (Посета високопреосвештеног господина еиискоиа Мнтрофана.) Из оданостп ирема узузвишеном нозиву своме, а одушевљен л>убављу нрема стаду своме — жртвова удобност резидендије своје, те обиђе духовну децу своју, да их на дому њиховом обвђе, упозиа, утеши, обнади, разоноди, увесели. Љубљени — љубљенога љупко и дочекаше 12/25 т. месеца, у чувеној Ади бачкога диштрикта. Са веселим срцем, српским гостоиримством, великом номпом дочекасмо свога духовнога оца. 11осле синовњег

ноздрава отноздрави нас љупко и ми са њиме заједно отидосмо заједничком Оцу у храм Свевишњега, да се заједнички захвалимо на сретном доласку а вапијемо за здравље и снагу високог нам Госта. За знак искрена дочека, а услед вељег одушевљења нам, немогосмо на ино, већ то вече ојшчисмо план срца свога разбукталим буктињама а зачинисмо тај свој чин веселом свирком и срнском песмом. Љубави иуно срце наше још већма сине жаром, чувши и опет речи пуне бриге за народ свој, нуно извршљивих нада за цркву школу и домовипу своју. Те свечане вечери једва се растасмо са милим Гостом својим, а при растанку нас утеши тврда нада у Свевишњега, да ћемо и сутра дан св. недељу доживити, те на Божјој литурђији драгог нам Епископа чути и видити. И освану жељено јутро и огласише звучна звона звоника, да служба Божја ночиње. Мало и велико, здраво и болно — све то тихо иохита у храм Господњи, да чује тонлу молитву архијерејске службе, да нађе утехе дупш својој, да се оснажи у Православљу своме. Усхићењем гледаше спољњу помпу, скрушеним срцем сливаше свако своју молитву а сузним очима слушаше искрене, топле речи Архипастира свога. Дуготрајна свечана служба чињаше се свакоме поједином краћа но домаћа му мала молитвица, јер му душа живо бђаше при свакоме светом чину свештенослужења. Весели, иривлачном снагом љубави похитасмо сваки као члан иоједине корпорације да се по св. литурђији иоклонимо оцу своме, руке целивамо а чујемо мудри очински савет. Па и чусмо лепога!.. Свакога је знао утешити, упутити, учврстити, обнадити за бољу срећу, сталнију будућност — наш св. Владика. Тако осокољени иоврвесмо на заједнички обед, да онде и у интимном одношају видимо, чујемо миљеника свога. Јесте —• једосмо ал' незнадосмо да то чинимо, јер нам нозор, ум на прочеље соФре наперено беше, где нам св. Владико сеђаше са благим, очинским зором све нас посматраше. Како гутасмо и овом приликом лепе му речи „вере, љубави и наде Хришћанске," како се нанајасмо, утврђивасмо надом лепше будућности рода српскога!... Ох... како нам заталаса осећаје наше мудрим и жарким речма да, чисто замишљасмо, е нас оне у виши слој узносе где нема туге, бриге и плача и небрацког неспоразума.