Српски сион

Број 36-

„СР11СКИ СИОН"

Стр. 591.

„Што се тиче иредмета, који на дневни ред доћи имају, то ће славии сабор знати да нам је прва и једина оиредељена задаћа, да устројење сабора и изборни ред удесимо и склопимо. „На даље предмете, који ће доћи на дневни ред, има Иу ирилику иозорносш сл. сабора обрашиши, кад и ако се буде хтео сл. сабор у решавање истих упуштати." 6 Да су и одлуке сабора од 1870; 1 зависиле од Синода, доказује и сепарат вотум тадањих епископа иротив саборског устројства на сабору 1870 донесеног и цела ироцедура с њим, коју ће такођер историја проказати. Пошто је то саборско устројство у XXXVIII седници од 5 маја 1870 изгласано већином гласова, међу којима ни једног епископског гласа није било, и под бр. 565 саборског записника иримљено, „Егшскоп Николајевић изјављује, да ће еписконат нротиву овога уетро.јства српског народног сабора сенаратап вотум нисмеио сабору поднети, и излаже узроке и мотиве томе 7 , уједно моли, да се овај сенарат вотум уз представку, којом ће се устројство српског народног сабора горе поднети, прикључи, а за сада ова изЈава у заиисник уведе." Шта је сабор учинио на ову изјаву? Закључио је ово: „Шшто ова изјава и ово захтевање није у смислу цословника поднесено, нрелази се на дневни ред". (Бр. 566 саборског занисника). Тим и таким закључком сабор је учинио ово двоје: Прво, нризнао је, да и епископат (а камо ли Синод) може против радње и закључака саборских нодизати свој сепаратни вотум; друго, показао је колико му је на срцу била црква, кад је, и иосле онаке изјаве епископата, да ће свој сепа ратни вотум накнадно писмено поднети, а за сада само да изјава о томе уђе у записник, — прешао преко свега тога на дневни ред, јер то захтевање није у смислу пословиика поднесено било ! И онда се чудили „народњачки" тадањи кругови, како је тај сепаратни вотум доспео до државне 6 Беседа, лист за цркв. школ. и нар. потребе. Нови Сад. Бр. 17 ех 1869 стр. 262. ' Који, разуме се, нису унесени у саборски ааписник.

власти, кад се иреко њега у сабору прешло па дневни ред. 8 Као да се из саборског записника није могло еазнати о њему и као да Милетић као што смо у почетку овога чланка видели, и сам није упућивао енискоиат на владу !! Да је и државна власт, и после IX. зак. чланка, сматрала дотичне закључке и уредбе зависнима од Синода, доказује постунак са сеиарат вотумом епискоиата од 1870. (од којега се јако убојавао администратор Стојковић, да се њиме не замери саборској већини пред избор митрополита-патријарха, који се но његовој жељи имао предузети на саборском састанку 1871.) Класичан је доказ и у отгшсу министра Паулера из г. 1874, којим је враћено саборско устројство од 1871 непотврђеио с разлога „што на њега нијв еиискоиаш ирисшао, а ио еиискоиалном карактеру грчкоисшочне цркве ово је есенцијални услов ира воваљаносши саборског ткључења^ (с том примедбом, да то пристајање или неиристајање има бити по одлуци Синода као надлеагне за то власти.) Доказује се то и отнисом кр. комесара Хубера од 3 октобра 1874. бр. 188 управљенога патријарху Ивачковићу, а овога садржаја: „Њ. ц. и кр. апостолско Величанство благоизволело је својим решењем од 2 јула 1872 у предмету модиФиковане основе за устројство грчко-источног српског црквеног народног сдбора, ноднесене под 31 јула 1871° најмилостивије наредити, да се и ова модиФикована уредба са следећим упутствима поврати. I. Да епископски Сипод (дакле не енископат. Прим.) изнесе иред сабор, иозвани за устројство сабора, своје мотивиране предлоге гледе определења уредаба, које се дотичу поља унутрашњих црквепих питања. II. Да сабор има уредбу, коју је сачинио, с обзиром на иредлоге, саопштене му од архијерејског Синода упутству добивеном услед превишњег решења од 29 маја 1871 у свима 8 ,,3астава" бр. 68 ех 1871. 9 Из сабора држанога 1871, који је враћену а на сабору 1870 донесену основу саборског устројства у поновни претрес узео и према уињеним примедбама модиФиковао .