Српски сион

Б р . 38.

ренције, исти се тога посла и примио. ГТо горе сноменутом нредлогу н према копФеренцијално нримљеним прнмедбама израдио је др. Максимовић нредлог за устројство народног црквеног сабора и поднео га је сабору, овај пак издао га своме одбору 15-рице изасланом по сабору за састав саборског устројства. У предлогу дра Максимовића чл. П. гласио је: „Српски пар, црквени сабор има 75 посланика и то 25 од свештеничког, а 50 од световног реда. Ови се бпрају ио изборном реду саборском од 6 августа 1870 одобреном највишим отиисом од 29 маја 1871". Саборски одбор 15-рице узео је у иретрес овај иредлог и по учињеним изменама неким поднесеп је исти сабору на претрес 4. (16) октобра 1874. Нотписапи су на иредлогу Стеван Брановачки као председник и Др. Ника Максимовић као извесгилац одбора 15-рице. У томе одборском предлогу П. члан је гласио овако : „Србски иародни црквени сабор има 75 посланика, и то 25 од свештеничког, а 50 од световног реда, који се бирају по изборном реду саборском". Ова пак измеиа у II. чланку предлога дра Максимовића учињена је не можда ради краће стилизације, јер да се иод саборским изборним редом ео јрзо разумевао изборни ред од 1870Ј1, него је она учињена с начелног разлога. Др. Максимовић је, наиме, хтео да се у ново модиФикованом саборском устројству рецииира дотадањи изборни ред од 1870! 1, те је стога у II. чланку свога предлога и ставио речи „од 5 августа 1870 одобреним највишим отписом од 29 маја 1871". Хтео је, дакле, да се та ренепција узакони. Одбор 15-рице, напротив, није хтео да рецшшра шај изборни ред. Онје, по дру Максимовићу предложену рецеицију одбио. У II. чланку свога предлога, речима: „који се бирају ио изборном реду саборском". одбор 15-рице је изрекао само у иринцииу , да је саборски избории ред саставни део саборског устројства, а није хтео да веже себи руке са изборним ј редом од 1870]!., који се према томе не може нц сматрати саетавним делом данаш-

њега устројства, те зато за његову измену и није нуждаи закључак 2 / 3 сабора. По одборској стилизацији и одлуци гледе II. члапка његова предлога, донео је и сабор § 2 свога устројства, које данас иостоји, а који § гласи : „Грчко-источни сриски народно-црквени сабор састоји се из 75 посланика, од којих се 25 од свештеничког а 50 од световног реда ио саборском изборном реду бирају". Овако та ствар стоји. И по томе, речи § 2 саборског устројства : „по саборском изборном реду бирају" не односе се на изборни ред од 1870 /, него на будуКи који се донесе. Дакле тврдња, да § 2 саборског устројства садржи т>, „да се заступници бирају по изборном реду од 1871", сасвим је произволна, почињена у иепознавању историје и ностанка тога § 2., и у иеразумевању његове одредбе. Логично томе свему, као доказаиим излази, да Синод од 1874 није пристао на данашњи изборни ред, односно на његов начин избора свештеничких посланика. Шта више доказаним се сматрати мора, да је и сам сабор од 1874. био иротхимван изборном реду од 1810 / 1. јер би га иначе реципирао. Тиме је и последњи приговор нашем становишту о некапоничности данашњега изборнога реда с Формално -правне стране обескрепљен. А сад прелазимо на оцену избориога реда самога по себи, на оцену његова начина избора свештеничких посланика и његове противности догматично - каноничком учењу наше цркве.

Константин Пантелић. Српеки еликар. Пречасни госиодине уредниче! У 35. броју листа „Српски Оион" на страни 670. нри завршетку набрајања сликара, од Л. Богдановића, напоменули сте у белешци и Константина Пантелића, п назвасте га једним од најбољих сликара наших, што сте заиста и право имали. Но из те нотице видим, да Вам је о њему и његовој радњи врло мало иознато. Па, да не би — не има-