Српски сион

Вр 38

„СРИСКИ

СИОН, в

Стр. 621

јући нико да му живот опише — као један од најбољих сликара млађем нараштају непознат остао, ево ћу ја, колико за сигурно о њему знам, овде саопштити. Еонстантин Пантелић, рођен је у Руми 1800. године. Не знам које је године у Бечу учио сликарску академију, те је одмах, како је из академије изашао, позват био од митрополита Стратимировића у Еулпин, и добио да измолу'е цркву Еулпинску. Не знам, да ли је његов тај рукотвор до даеас остао, или га је несретна 1848 г., разорила, само толико из тога доба знадем, по његовом приповедању, да је бпо врло радо виђен од реченог митрополита. Тада је тамо у Еулпину био парох благоупокојени отац Његове Светости иреузвишеног господина Патријарха нашега Георгија, који се је баш за време сликања те цркве родио, Пантелић је увек радо ириповедао, дајебиолични пријатељ Његове Светости, данашњега св. патријарха. И кад су овога са крштења донели, да га је он на своје руке примио и даривао. Наравно кад је он то мени приповедао, билаје Њ«гова Оветост тада прота Сомборски. Пантелић је, по његову прпчању, за свога живота, осим мчогих слика и икона, насликао 18 иконостаса у црквама, али ја нисам све запамтио, па их не знам набројати, но сигурно се сећам, да је спомињао: Сакуле и Батош у Банату, те АдашеБце и Бачинце, а ја сам сам видео иконостасе врло лепо његовом руком израђене у Дечу, Михаљевци и Д. Товарнику, који му је (у Д. Товарнику) био и последње сликарско дело. Од његових радова остале су две леие слике, вештачки израђене, код мене, које су се врло допале и благоуиокојеном патријарху Герману, приликом његове каноничке визитације; а налази се и једна вештачка слика код Пантелићеве унуке у Руми, удове гђе Матићеве. Пантелић је умро у Д. Товарнику, где се у иоследње време свога живота из Панчева преселио и настанио, године 1882.* Огар. Светозар Марковић иар )Х Огарцки * Веома захва.љујемо г. Марковићу на овим подацима. Ур.

* ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Високопреоовештени епиокопи Мирон и Лукијан.) Високопреосвештеда госиода епискошг Ми<рон НшсолиЛ и Лукијан ЈВог.дановиЛ стигли су у Карловце. (Саборски Одбор) отпочео је у прошлп петак држати своје седнпце под председапштвож Његове Светостп, преузвишенога господина патријарха Георгија Бранковића. Приоутнн су чланови: високоиреосвештени господин еппскоп Пакрачки Мирон НиколиЛ, те г. г. архимандрит Иларион Руварац, нротопрезвитер Ђорђе ВлаховиЛ, др. Иика МаксимовиЛ, Шихаило и л. РогулиК и Јосиф ЈагиЛ. (Епархијски Школски Одбор Бачки) одржаоје 1, (14.) сенг. о. г., под председништвом Н> Б. г. енископа Митрофана ШевиЛа, своју редовну седнпцу, у којој је занисничкн изражена туга за унокојеним чланом др. Илпјом Огњановићем, а удовици нокојннковој писмено саучешће достављено. — Услед отписа министарског тражиће се извештај од магпстрата у Ваји, је ли срн. прав. вероисповедну школу тамошшу из садашњпх просторија пзместио. — Затражен је обавештај од мосног школског одбора, односноцркв. оиштлие у Ст. Бечеју, у погледу одобрене државне прппомоћи за квинквенале тамошњим срп. вер. учптељпма. — Наређеноје свпма месн. школама да набаве словенску штицу одобрену од НГк. Савета, и да само од Срн. Манастирске Штампарије издану „Мали Катавасију" набављају. — Достављен је од Школ. Савета, одобрени план п прорачун за градњу нове школ. зграде у Десп.-Ст.-Ивану, и на Ченеју у Н. Саду. — Доставиће се декрети учитељима Тзури Акшамовпћу у Адп, Милану Каћапском у Сентомашу, Славки Алнмнићевој у Десп.-Сг.-Ивану. — Поднеће се тражени списи Школ Савету односећи се на отварање школа у бпвшој Шајкашкој. — Упућепи су срески учит. зборови услед наредбе Шк. Савета, да саставе један једнообразан нословник. — Упућена је цркв. општпна у Госпођинци. да учитељу М. П. постави заменика за предавање мађ. језика, а учитељи М. II. н К. Ч. да пз свију предмета пропнсанн уснех ностигну п К. Ч. да научи маћарскв, пошто претн опасност опомене школа тамошњих. Свима учитељима п учитељицама у епархији објављено је, да ће се неуспех у школп и неодржање пронисаног школског реда, у колико нроизлазн из нехатости дотпчндх учитеља и учитељпца најстро-