Српски сион

„СРПСКИ СИОН. 3

највеселијим, кад је изгледало, да су п.ослије дугих олуја пристали у луку најљепших наслада у животу — да их баш тада бура живота повуче к вечној обали, и приморава их, да тешко стечену срећу на овој страни оставе. У свима тима случајевима изгледа нам, да је смрт људска загонетна и непојмљива. На земЛ:>и не можемо ништа наћи, што би нам могло о том дати објашњења и умирења. Али баш с тога подигни своју главу, и погледај к небу, ти који сгојиш на таквим загонетним гробовима. Оче, у школи, у којој си се ти одгојио, твоје се дијете није одгојило. Али гледни горе! У кући очевој су многи станови његове снаге, његове способности тамо неће неразвијене остати. До душе ти сада не можеш бити очевидац тога развитка. Али једном ће доћи вријеме, кад ћеш своје дјете видјети нреображено, образовано и оплемењено. И твоја је домовина на небу. С тога подигни главу горе и утјеши се. И ви родитељи, који плачете за раном смрти својих већ узгојених синова и шћери, подигните своје плачно око к небу. Тамо је написано : Ваш рад није узалудан био. Што сте потпуније изобразили њихов разум, и њихово срце, тамо ће љепши бити њихов круг дјелатности, гдје они сада бораве; они су овдје иоказивали мишљење и ревност за опште корисну дјелатност; они су овдје називили своју радост у чињењу добра. Тим ће се срећнији тамо осјећати, гдје они имају више прилика да добро чине него овдје; гдје се морају борити с далеко мањим препјекама и тешкоћама, да своје напоре виде са срећним уснјехом крувисане. Чак најмилија својства, што су их они стекли у опћењу с вама и у руководству вашем за друштвени живот, нијесу узалуд стекли. Тим поштованији су они сада у срећном колу савршених праведника. Па зар то није била сврха свих ваших напора, како би своју дјецу могли оопособити за свијет Божји и учинити учесницима правог блаженства? Зар би могли шта више жељети, ако сте их заиста љубили ? 0, подигните своје главе, и будите утјешни! Баш ту ће утјеху дати вама иоглед к небу, који оилакујете рану смрт других оцштекорисних, радиних људи. И вача велк Господ: у кући су мога оца многи станови. У Божјем

свијету ниједна снага не остаје неоиробана, ниједна племенита тежња незадовољена. Ко се овдје с малим, које му је повјерено било, вјерно занимао, тога ће тамо над многим поставити. Ви, који сте овдје свој дар, који сте имали, употребили на добро своје браће, који сте овдје у свом маленом и уском кругу дјелатности иуно опште корисног добра учинили и потпомогли, сада стојите на далеко широј позорницп Богу сличне дјелатности; Бог вас је нашао зрелијима за више мјесто, и с тога вас је тамо уздигао. Или зар ћете их с тога сажаљевети ? Зар ћете их с тога оплакивати, што су морали напустити несигурне пролазне радости ? 0 тако сретни, као што су они сада, ви овдје нијесте били а не би никад ни могли бити. Је ли дакле ваша љубав, ваше поштовање према њпма било некористољубиво — то ногледајге горе, и радујте се њиховој садашњој судби. Да, ви сви, који се на земљи узалуд осврћете за утјехом, који овдје тако много загонетака налазите, које вам нико одгоненути не може, иодигните своје очи. и погледајте к небу. —

Проповијед приликом свештеничке иеповијеети. Пречасиа и часна госиодо и осшала љубазна бра~&о и сетре! Свечан је ово и важан тренутак за свакога нас појединог, јер ето састадосмо се у светом храму овом, да извршимо као синови и служитељи св. православне цркве наше једну од најважнијих и најсветијих дужности наших — тајну покајања и да се но милости Божјој заложимо пресветим тијелом и пречистом крви Спаситеља нашег, за спасење душа наших и за срећу и овога и онога свијета. Тренутак овај колико је год свечан и важан, толико је исто и одсудан за нас, те се и нехотице мора да рађа у нама зебња, е да ли смо ми немоћни и као трске слаби људи, које сваки и најмањи повјетарац пољуљкује, кадри да принесемо плодове достојне покајања, а у једно да нас наводи на размишљање, који ли су то, и какви ли су плодови достојни по-